Zora rudi iza Albanskih planina, a nas dvoje i dalje goli u stolici za ljuljanje. Hladnoća nam prožima tela, a ne odustajemo od ljuškanja,-ja nabijena na muževljev kurac i dalje bez svršavanja slušajući Senada. -Vreme nam je da idemo. Postaje mi hladno…-kažem ja ustajući iz Cekijeva krila, pri čemu se ču “plof”, kojim se oglasi … Nastavi čitati Bez dobrog naslova – IV deo