-’’Taman tako’’-odgovorio sam, i počeo zapravo da verujem da ćemo se ponovo videti.
Oko pola 7 opet je stigla njena poruka:
-’’Spremna. Samo da pojedem nešto’’
Odleteo sam do njene kuće, pazeći da ne naletim na još neku smetnju i blokadu usput. Bio sam ispred njene kuće u 7 te večeri.
-’’Tu saaaaam’’-pustio sam joj poruku. Izašao sam iz kola, kao nešto da pogledam, a ustvari to mi je samo bio izgovor da je zagrlim kad izađe. Nije se pojavljivala. Prošlo je 5 minuta. Telefon je bio na sedištu u kolima, gledao sam u njega. Nije zvonio. Prošlo je i celih 10 minuta, činilo se kao cela večnost, postao sam nestrpljiv i unervozio se. Nije je bilo. Konačno je zaškripala njena kapija. Izašla je u dugoj crnoj jakni,plitkim čizmama i uskim farmerkama koje su otkrivale njene zgodne noge. Više gledajući u zemlju, nego u mene, prilazeći i osmehujući se, promrmljala je kroz osmeh:
-’’Ja sam se baš nešto zamislila, slučajno sam videla poruku, mogao si još duže da me čekaš’’ .
Zagrlio sam je čvrsto sa obe ruke i poljubio u obraz, govoreći pritom:
-’’Gde siiii lepojko’’
Ušli smo u kola i odlučili da odemo do jednog tržnog centra. Sneg je opet počeo da pada. Kao da se ništa nije ni dogodilo. Pričali smo najopuštenije o svemu, a ja sam bio uzbuđen kao kada sam je prvi put ugledao. Stigli smo na parking tržnog centra, a ja sam bio toliko izgubljen, da sam zaboravio da zaključam kola i uključim alarm, što mi se nikada ranije nije desilo. Ušli smo unutra i seli na piće. Ponovo smo započeli neki uobičajen razgovor, a onda sam u jednom trenutku upitao:
’’Šta bi ono?’’
-‘’Šta?’’-odgovorila je sa izrazom lica kao da hoće da pukne od smeha. I ja sam se jedva suzdržavao.
-’’Pa ono…Što si uradila…’’
-’’Šta hoćeš od mene da ti kažem? Da mi je žao? Nije mi žao.
-‘’Zašto si to uradila?’’
-’’To je moralo da se dogodi. Nisi morao da ostaneš da gledaš. Sam si to odabrao’’
-’’Zašto si to uradila? I ona tvoja kazna, je li to baš bilo potrebno?-pitao sam
-’’Ma pusti kaznu. To si ti sam dozvolio. To je bio samo test. Da vidim dokle si spreman da ideš. Nisi ti dovoljno muškarac za mene. Devojkama treba čvrsta kara, ali i čvrsta ruka. Šta ja da ti radim kad si slab.
-’’Slab sam na tebe. I nisam jedini koji je slab na tebe…’’-rekao sam
-’’To nije važno’’-rekla je
-’’Vala i nije’’-rekoh
-’’Nisi to morao da trpiš. Mogao si, trebao si da nađeš drugu. Koji ludak bi pristao na takvu kaznu?! I još izdržao 4 meseca’’-krenula je sa tiradom
-’’Zar ti to nešto ne govori?’’-upitao sam je
-’’Ne. Govori mi samo da mogu da ti radim šta god hoću. A neću’’
-’’Ajde…’’-rekoh
-’’Pa ti bi opet bio sa mnom posle svega?! Ti stvarno nisi normalan’’-rekla je glasno
-’’Zar ti misliš da će ti uspeti sa Milošem? On i Marija su zajedno već 7 godina. Trebalo bi i da se venčaju’’-rekao sam
-’’Ne mislim ja ništa, a od Miloša imam sve što mi treba’’-rekla je
-’’Šta je on to toliko bolji od mene?’’-pitao sam je
-’’Pa rekoh ti, veći je muškarac od tebe. Lepši je, zgodniji je, veći mu je… jel treba da ti nacrtam? Pokušaj da se staviš u moju situaciju’’-rekla je
