-’’Auh’’- samo sam uzdahnuo- ’’Marina…molim te…’’
-’’S njim ponovo otkrivam sebe’’-nastavila je da me bode-’’Zbog njega radim nezamislive stvari. Ti si mi dosadan. Ne možeš da me ispratiš, znaš to i sam’’
-’’I ove 2 godine sa mnom su ti bile foliranje?’’-pitao sam
-’’Nisu, ali ti si kao nedovoljno začinjeno jelo, Miloš je prava stvar…i da si dovoljno lud da me prihvatiš ovakvu nazad, ne bih opet bila s tobom’’-rekla je
-’’Budi sa mnom, budi i sa njim, samo da sam pored tebe…’’-rekao sam tiho
-’’Ne’’-kratko je rekla, ne gledajući me i ispijajući piće
-’’Marina…’’
-’’Pošto vidim da si voajer, i da ti to prija, pustiću te povremeno da gledaš te naše predstave ako hoćeš. A i treba nam prostor, ne možemo uvek kod njega i kod mene’’-rekla je
-’’A Marija?’’-pitao sam
-’’Baš me briga. A i čisto sumnjam da sam prva koju je uzjahao otkad je s njom, tako da je nebitno.’’
-’’Hoću…da gledam…samo da sam blizu tebe…’’’-rekoh
-’’Kako god ti hoćeš’’-odgovorila je zadovoljno
Daleko je bilo od toga kako ja hoću. Odvezao sam je kući. Miloš ju je redovno jebao sve ovo vreme. Marija je saznala da nismo više zajedno. Bilo joj je žao. Poprilično smo smanjili kontakt. Parovi idu sa parovima. Posle par dana nazvao sam Marinu. Bio je četvrtak, oko 9 uveče.
-’’Ne mogu da razgovaram’’-kratko je rekla i spustila slušalicu. Užas. Sneg se topio, i konačno je moglo normalno da se živi. Posle 10ak dana, našao sam je na četu na Fejsbuku. Trebao im je prostor…
-’’Doći ćemo sledeći petak kod tebe’’-ukratko je glasio zaključak tog bezveznog dopisivanja.
Opet sam bio sam kući. Došla je prvo Marina, oko 6 popodne. Dolazak pastuva se očekivao nešto kasnije. Sela je u kožnu fotelju u mojoj sobi i počela da se vrti u njoj. Volela je to da radi. Bila je obučena kao za matursko veče. Opet one roze cipele, lelujava, tanka, crna, providna mini haljina ispod koje su izvirivale nestvarno bele butine, opet paž frizura, i mala crna traka stegnuta oko vrata na kojoj je bilo malo crveno srce obrubljeno zlatnom bojom.
-’’Kakva mačkica’’-pomislih
Ostavili smo otključana ulazna vrata da bi on mogao da uđe kad stigne… Pričali smo nešto bezveze, sedeo sam na krevetu, a ona u fotelji, a onda sam joj uzeo ruku u svoju, i počeo da joj mazim gornju stranu dlana. Samo me gledala i osmehivala se, ne govoreći ništa. Krenuo sam lagano da je milujem celom njenom golom rukom, od dlana ka ramenu i vratu. Samo se nasmejala i spustila glavu u stranu, braneći se, da joj ne bih dodirivao vrat. Odgurnula se unazad na fotelji sa točkićima, a nedugo zatim, ušao je mamlaz Miloš i popeo se uz stepenice. Nosio je neku torbu i iz hodnika nam rekao:
-’’Budite tu, odmah dolazim. Ne izlazite iz sobe dok ne dođem, brzo ću’’- i zatvorio je vrata od moje sobe.
Ja sam klekao na kolena, približio se Marini, prislonio lice na njene prekrštene noge, i počeo da milujem i ljubim njene meke butine.Stvarno je fenomenalno izgledala. Malo me je pomazila po glavi. Počeo sam da zavlačim ruke ispod njene haljine, a ona me je samo radoznalo gledala u oči, kao da me prvi put vidi. Hteo sam da je pokidam! Potpuno me je izluđivala! Taman kad sam pomislio da ustanem i da je poljubim, Miloš je otvorio vrata od sobe. Gledao sam u Marinu, a ona je iskolačila oči i samo kroz smeh rekla:
