Hajde pokaži šta znaš

Gde je? Nisam mogao da je vidim nigde u holu. Kako je samo stigla da tako nestane. Dodjavola. Vrteo sam se u neverici, izašao napolje, ali ništa. Kakav gubitnik. Imao sam priliku, jedinstvenu priliku. Ispustio sam je. Čekao sam neko vreme, u nadi da će naići.Ništa. Sumorno krenuh nazad. Recepcionar je uljudno govorio sa nekim telefonom. Klimao je glavom, i pri tom sam razumeo da je rekao”da čini mi se da je to on”. Spustio je slušalicu i obratio mi se “Gospodine, imam poruku za vas. Očekuju vas u sobi 401.” Nije trebalo da mi to kaže dva puta. Odjurio sam kao bez glave, i u trenu se našao pred njenim vratima. Nisam kucao. Bilo je otvoreno. Navukla je roletne, tako da su samo mali talasi svetla ulazili, stvarajući prijatno okruženje u prostranoj sobi. Prijatni glas je dopirao iz kupatila “Raskomoti se.” Već sam to radio. Skinuo sam sako i otkopčao pantalone. Tada je ona izašla. Kao da me neko odalamio. Pantalone mi ispadoše iz ruku i skotrljaše se oko nogu. “Prilično si bezobrazan” reče i priđe. Mirisala je na jabuke. Onako u bade mantilu naslonila se na mene i utisnu mi težak poljubac. Samo to. Skinu mi ruke sa tela spusti se i ispruži po krevetu. “Ovo nikada nisam radila đavole. Šta će mi reći muž?”. Nasmejao sam se “Isto što i moja žena”. Otvorila se. Bila je razbacana. Imala je “razroke” grudi. Svaka je vukla na svoju stranu. Telo, baš po mom ukusu. Mesnata, ali utegnuta. Butine oble i glatke, skrivale su pukotinu, obraslu lakim dlačicama. Zabacila je ruke iznad glave, promeškoljila se. “Hajde, pokaži šta znaš.” Imala je jedno od onih lica, koje ti ne ostavljaju ni trenutak za odbranu. Pune obrve, iznad krupnih prodornih očiju. Nisu to one bezlične svakodnevne oči. To su jake, oštre oči. Male pune usne. Već sam video kako se obavijaju oko mene. Kada se smešila, na uglovima usana stvarala je male rupice. Predivno slatke. Niska belih zuba i mali šiljati jezik. Kako sam ga samo želeo na sebi. Skinuo sam sve sa sebe. “Dlakava muškarčina” promrmljala je. Uronio sam u nju jezikom. Imala je mesnate usnice, crvene, već jako raširene. Samo sam taknuo brežuljak iznad njih, uzdahnula je. Nisam žurio, iako sam je silno želeo. Preljuba? Šta je to? Nisam više mislio na Jovanu. Jedino što sam želeo sada je ova crnka. Uvijala se, tiho ječeći. Ječanje je prešlo u glasove, nerazumne glasove. Naposletku mi je odgurnula glavu “Dosta, dosta je”. Podigla se držeći mi lice toplim rukama. “Polako, neću odmah”. Izmakla se, puštajući me da legnem na stomak. Opkoračila me, sedeći mi na zadnjici. Osetio sam njene sokove, kako klize po meni. Grickala mi je leđa, spuštajući se sve niže. Otvorila mi je guzove. Osetio sam neku čudnu nelagodnost. Hladan dašak me prožme. Čuo sam kako je ovlažila prst, a trenutak zatim i kako lako prevlaši preko mog otvora. Posle par momenata, gde sam bio zapanjen osećajima koje mi je donela, tisnu prst unutra. Nikada nisam mislio da će neko da mi rovari po zadnjici, ali u trenutku ludila, sve mi je prijalo. Uhvatila mi je kukove, želela je da se podignem. Čim sam oslobodio kitu, koja je u punoj erekciji čekala akciju, uhvati je i protrese. Ritmično ga je stezala, snažno povlačeći. Dođavola, ova žena zna radnju. Ako ovako nastavi gotov sam. Muzla me je nemajući nameru da stane. Kad me je uzela u usta, već sam bio stizao do kraja. Desilo se snažno, bio sam nemoćan. Nije me ispustila. I dalje je sisala, sve do poslednje kapi. Svalio sam se kraj nje. Trebao joj je trenutak da dođe do daha
Please wait...
Možda Vam se sviđaju i ove
Komentiraj

Ova web stranica koristi kolačiće za poboljšanje vašeg iskustva. Pretpostavit ćemo da ste u redu s tim, ali možete je odbiti ako želite. Prihvatiti Vidi više