Još bolje je kad jebeš mamu i sestru
«Mmmm….super je…daj da te vidim. Drkaj ko kad si sam u sobi.»
Okrenuo sam se prema Lani i namjestio se točno u isti položaj u kakvom je ona bila, s jednom nogom na kauču.
Ispružila je nožne prste i počela me dodirivati po tabanu od čega mi se nakostriješila svaka dlačica na tijelu.
Oblizala je prst i njime prelazila po klitu; koliko sam mogao vidjeti sa svog mjesta bio joj je još veći od
maminog.
Sada je za ozbiljno stenjala kao da se ševi.
«Ko…zadnji…svrši….gubi!», procvilila je kroz stisnute zube.
Nije mi trebalo nikakvo daljnje ohrabrivanje, za dvije sekunde jaja su mi odapela projektile a potrošeni kurac
cijedio se po prstima. Sestra je nešto malo kasnila; sva se zgrčila, zabacila kičmu, isprsila sise u zrak i uz glasne
uzdahe propičila takav orgazam da joj je mlada nabrekla pičkica doslovno žvakala. U životu nisam vidio ništa
jebozovnije. Onda se smirila i pogledala me kao da se tog trena probudila.
«Kaj sam dobio?»
«Molim?», još je lovila dah.
«Šta sam osvojio? Ja sam prvi svršio.»
«Ah…sjetit ćemo se već nečega…»
«Hoćemo, hoćemo..»
«Hvala ti, Željko, baš mi je ovo trebalo…»
«Sa zadovoljstvom…»
Činilo se da oklijeva, no još ju je nešto mučilo.
«Neće nam sad biti bed nakon ovog, ha?»
«Uh…»
«Mislim, nećeš sada misliti da sam neka luđakinja jer smo s ovim zabrijali…?»
grizla je donju usnu.
«Ma ne….nismo se jebali, jebote. Malo drkice nije ništa. Čak se nismo ni dodirnuli.»
«Stvarno? Mislim…da, valjda…»
«Malo si zbunjena bila i to je sve.»
«Ha? Zašto ja? Pa ko da ti nisi drkao!»
Nasmijao sam se, «Jebiga kad si me navukla!»
«Daj šuti, niko te nije prisiljavao!»
«Ok, ok…jednako smo htjeli.»
«Obuci se dok mama ne dođe, sve si zasrao…hihihi….»
Spustio sam pogled na prste i kauč, «Bolje reći…zaspermao.»
Lana mi je bacila ručnik da se obrišem, a onda smo potpuno opušteni gledali još sat vremena televiziju dok se
stara nije pojavila na vratima.
* * *
«Mislim da vi dvije imate pun kurac za razgovarati…»
Lana je pobijelila, «Sad?!»
«Zašto ne? Riješi to odmah i idemo dalje bez sranja.»
«Nema šanse…ne mogu…»
«Hej, ja sam pobijedio, sjećaš se? Ovo mi je nagrada.»
Duboko je udahnula, «Ok.. Oćeš i ti biti s nama?»
«Mmm…jok. To moraš sama.»
«Imaš pravo», zagrlila me tako jako da sam se jedva uspio izvući iz stiska.
«Lana…i mamu zagrli. Njoj treba najviše.»
Mala je otišla u kuhinju a ja sam se pokupio u svoju sobu.
Valjda sam zaspao jer me iz transa trznuo majčin glas. Zvala me. Otvorio sam oči i vidio je kako se češlja.
«Zlato, večera je skoro gotova.»
Dezorijentirano sam sjedio na rubu kreveta.
«Gdje je Lana?»
«Tušira se.»
«Sve je u redu?»
«Savršeno, puno ti hvala sine.»
Zagrlila me i počela plakati.
«Za što?»
«Rekla je da si je ti nagovorio da priča sa mnom…»
«Nisam je tjerao…»
Odmaknula se brišući suzne oči, «Nema veze. Šta god da si napravio….hvala ti.»
«Jel onda sve…rekla ti je…?»
Kimnula je.
«I?»
Opet je kimnula.
«Nisam to očekivala… I nisam si to baš željela u životu, ali bolje to nego one moje pretpostavke. Morat ću se
pomiriti s tim, i zdravo.»
«Ma joj, to su pubertetske gluposti…Bit će ona kak treba, samo je malo zbunjena, vidjet ćeš…»
Željko
3911 komentari
Prijašnji sadržaj
Sljedeći sadržaj
Možda Vam se sviđaju i ove