“Čini mi se da izbegavaš da razgovaramo o tome zašto si hteo da se iskradeš i ne želim te ostaviti na miru dok to ne raspravimo,” rekla mu je mama.
To je Borku savršeno odgovarao, otišli su u njegovu sobu i seo je na krevet. Što bi duže ostala kod njega u sobi, veće su šanse bile da je navede na malu zabavu s njim.
“U redu, mama, sedi pa da razgovaramo,” rekao joj je sin.
Još uvek crvena u licu Anđa je sela nedaleko od sina, ali on joj se približio. Poželela je da ne sedi toliko blizu nje. Uzbuđivalo ju je to, a morala je da zadrži zdrav razum. Zašto, zato jer je pre nekoliko trenutaka bila u pravoj opasnosti da zajaši svog sina!
“Znaš da ja i tvoj tata ne volim kada izađeš i kasno se vratiš!”, reče mu majka.
A on ju je upitao što je toliko kruta večeras. Stavio joj je ruku na rame i zagrlio je. Glas joj je bio malo mutniji i ispunjen požudom.
“Ma ništa ljubavi mamina, samo sam umorna verovatno, verovatno ću samo da srušim u krevet, možemo sutra nastaviti naš razgovor.”
okušala je da se odmakne od njega, ali ju je on držao u zagrljaju. “A da mi daš poljubac za laku noć?”, nasmešio se Borko.
“Naravno,” reče Anđa.
Počela je majka sina u obraz da ljubi, kao što bi oduvek radila, ali je on brzo okrenuo lice i stavio svoje usne na njene. Poljubio ju je snažno i zažvalio ju je i povalio je na leđa. Izvio se nad nju. Zadržao ju je dole, nabijajući joj jezik u usta. Anđa je tiho uzdahnula od uzbuđenja, a bradavice su joj se ukrutile i uprle u njegova prsa.
Sada je shvatila kakva je greška bila odreći se muškaraca. Odjednom nije više mogla da se iskontroliše i njena želja za seksom je prevladala. Sva požuda koja je bila zakopana duboko u njoj bila je puštena, imala je utisak da će skrenuti s pameti od napaljenosti. Znala je da mora da se udalji od sina pre nego što u potpunosti skrene s uma, ali bilo je to tako teško.
Prikovao ju je dole svojom težinom, a ona je bila slaba. Deo nje je i želeo da nastavi sa požudnim poljupcima. Borko je jezikom palacao po maminim ustima, a rukama istraživao njeno telo. Osećala je njegove vrele prste na svom struku i na svojim bedrima. Zatim je rukama krenuo orema gore, tražeći njene sise. Uzeo ih je u ruku kroz platno tanjušne spavaćice i počeo da ih stiska.
Anđa je odmaknula svoje lice od njegovog i uzdahnula, “NE, nemoj sine, nemoj majku svoju.”
“Zašto ne mama, zar ti se ne sviđa?”
Šta je mogla da mu kaže? Obožavala je to što joj radi. Bila je željna muških ruku na svojim sisama, da ih mese, oblikuju i masiraju, bradavice su bivale sve tvrđe i bole su ga u dlanove, a ona je vlažila, pička joj je oticala, a usmine su se razdvajale. Apsolutno je sada morala da se odmakne od njega ili je sve izgubljeno. Nije mogla još dugo da se nosi sa rastućom požudom. Odgurnula ga je.
“Nije u redu Borko, molim te pusti me,” jecala je Anđa.
Borko nije hteo ni da čuje, čuo ju je da se buni, ali je video nešto u njenim očima, nešto što još nikada nije video. Video je koliko je uzbuđena. Spustio joj je ruke kraj struka.
