Oženio sam sestru i redovno ju jebem

Jako me je zagrlila i poljubila. Znaš da sam oduvek želala da imam nešto ovako, hvala tiiiiiiiiiiiiiii, do nebaa. Te me opet jako poljubi da pukne. Stvarno je bila srećna. Sutradan smo otišli kod matičara, u prisustvu naših ’’kumova’’, koje nismo ni poznavali, jer su to bili ljudi mog advokata, da obavimo i tu formalnost. Iščitao je čovek, šta je trebalo, rekli smo ’’sudbonosno’’, ’’I, do’’ i tad čovek reče: Now you can kiss the charming, charming, bride!!! Bio sam pomalo zbunjen, te krenuh da poljubim Lidiju ali u obraz, kao što je normalno izmedju brata I sestre, a matičar se ubaci uz osmeh: What is a kiss, give a real kiss !!!! Your Bride is irresistible !!!! Tada me Lidija , pošto je vrlo dobro razumela engleski, snažno zagrlila oko vrata, zalepivši mi jedan, strastven duuuuuug filmski poljubac. Osetio sam njen jezik u svojim ustima. A matičar na to reče tapšući: That is, it is a kiss, so the bride !!!!! Bio sam totalno zbunjen, ali sam se trudio da to ne pokažem. Završili smo I to, a zatim krenuli u stan. Dok smo se vozili, Lidija je bila presrećna, kao da se stvarno udala, za čoveka svog života, a ne da je samo trebala da odglumi. Nije prestajala da priča, čak I kad smo ušli u stan. Naručio sam da nam donesu ručak iz restorana u stan, da proslavimo zajednički uspešno obavljen posao. Sada će napokon posle nekog vremena, steći pravo da dobije američki pasoš I ostalo. Lidija je postavila, tanjire, sveće, cveće, čaše, pripremila je stol za stvarno jedan izuzetan ručak. Oči su joj se caklile I skakutale, odisala je srećom I zadovoljstvom. E napokon sam se rešila, svog bednog prethodnog života, trebalo je ovo mnogo ranije da uradim. Rekla je dok smo sedeli za stolom I ručali. Pa jbg, nisam znao da si imala problema, nikad me nisi ni pitala da dodješ ovamo. Pa eto sad sam tu, I to mi je najvažnije, počinjem sasvim novi život, drugi život, jeste sa punih 40 godina, ali baš me briga, bolje ikad nego nikad. Sad sam gospodja Lidija Conneli, supruga Mark-a Conneli-ja, hahahah šta ti je život a………. Markić. Jbg, jeste. Smejao sam se. Kad smo završili ručak seli smo na terasu, da popijemo piće gledajući u grad pod nama, koji se širio na sve strane. Tada Lidija ustade sa svoje fotelje i reče: E imam i ja iznenadjenje za tebe – te se okrete i ode ka kuhinji. Vratila se posle par minuta, noseći tortu. Opaaa rekoh, odakle nam to?? Kupila sam juče u jednoj radnji, nisam htela da vidiš, jedva sam ti se iskrala da odem da je kupim. Isekla nam je po parče i stavila na tanjirić. Morala sam, da je kupim, moramo da zasladimo, to je najmanje što za sada mogu da učinim za tebe, znam da voliš slatko – reče mi sagnu se i poljubi me u obraz, zatim sede na svoju fotelju na terasi, prekrštajući noge. Njena nova bela venčana haljinica, ionako kratka i tesna se zadigla vrlo visoko otkrivajući Lidijine butine, skoro do guze. Iskreno bilo mi je vrlo neprijatno. Trudio sam se da to ne primeti, pošto njoj evidentno nije bilo neprijatno, ponašala se sasvim opušteno i slobodno. Ijaoooo kako sam srećna Marko, nemaš pojma, znaš li kako mi je lepo.