Daniel je jeo hamburger i pio pivo. Vrijeme je prolazilo, sve više ljudi počelo je ulaziti u lokal. Glazba je postala glasnija. Ljudi su plesali.
Danijel je razmišljao: – „Pitam se kako je mama. Što ona radi? Što ona misli? Kako se osjeća? Oh, kako je bilo dobro jebati njezinu pičku, Njeno stenjanje… Mmmmm.”
Alex: – „Hej, opet si odletio negdje?”
Daniel: – „Ne. Samo… razmišljam…”
Alex: – „Shvaćam. Ha ha. Nadam se da nema opet nekih problema?”
Daniel: – „Ne, ovaj put nema više takvih problema.”
Alex: – „Dobro. Vidiš li onu djevojku duge crne kose dolje na uglu?”
Daniel: – „O da, kakva ljepotica.”
Alex: – „He he.”
Daniel je razmišljao: – „Ali što ako mama možda .. možda će biti ljuta? Kako može dovraga, pa bila je napaljena kao… Već mi nedostaje. Želim je vidjeti. Idem.”
Daniel: – „Mislim da se nisam oporavio od sinoć. Idem u hotel da se odmorim. Vidimo se sutra.”
Alex: – „Ok, vidimo se.”
Daniel je krenuo prema hotelu i razmišljao: – „Jedva čekam da je vidim.”
Otvorio je vrata njihove sobe i ušao. Ostao je zatečen: – „Ma koji kurac…?”
Helena je bila odjevena, a prtljaga spakirana.
Helena je bila odjevena, a prtljaga spakirana. Tada je Daniel ušao u sobu.
Daniel: – „Šta je sad ovo? Mama?”
Helena nije odgovorila, niti ga je pogledala: – „Odlazim.”
Daniel: – „Kako to misliš? Kuda?”
Helena je i dalje gledala u pod. Uzela je kovčeg i krenula prema vratima.
Helena: – „Na stolu ti je pismo. Sve sam ti objasnila u pismu. Zbogom!”
Daniel: – „Neee!”
Daniel je bio šokiran.
Daniel: – „Ne, mama, molim te, nemoj mi to raditi, molim te. Molim te, ne idi, mama!”
Helena: – „Žao mi je, ali ovo je jedini način.”
Daniel: – „Ne, moraju biti i druge opcije, molim te, razgovarajmo!”
Helena: – „Nakon onoga što smo učinili, ne mogu razgovarati s tobom.”
Daniel joj priđe blizu, pokušao ju je zagrliti, ali ona je napravila korak unatrag.
Helena: – „Ne diraj me! Gotovo je. Idem, nisam ti više majka.”
Helena je počela plakati. Bila je potpuno uništena. Daniel je iskoristio priliku dok je Helena bila slomljena. Prišao joj je blizu i nježno je zagrlio. Helena je bila u jako lošem psihičkom i emotivnom stanju, pa joj je godio zagrljaj. Prihvatila je zagrljaj i naslonila glavu na njegovo rame.
Helena: – „Oh, Daniel.”
Daniel joj je jednom rukom obuhvatio leđa. Drugom rukom milovao ju je po kosi i poljubio ju je u lice.
Daniel: – „Sve je ok, mama.”
Helena je još uvijek plakala.
Helena: – „Tako sam slaba. ne znam što da radim. Moj um je zbunjen.”
Još su bili u zagrljaju. To je bilo ono što je Helena u tom trenutku trebala. Trenutak nježnosti.
Danijela: – „Volim te mama.”
Helena ga je jače zagrlila.
Helena: – „Bila sam sigurna da me mrziš.”
Daniel: – „Mama, sada se moraš opustiti. Treseš se. Ne želim da završiš u bolnici. Lezi, opusti se. Naručit ću poslugu u sobu, moraš pojesti nešto i spavati. U redu?”
Helena: – „Ne, ne mogu jesti. Povratit ću. ne osjećam se dobro. Stvarno se ne osjećam dobro. moram leći. Ah.”
Helena je legla na krevet.
Daniel: – „Dopusti da ti pomognem da se skineš?”
Helena: – „Ne Daniel, nema više gole mame, nema više nudističke plaže. Ne mogu se nositi s tim. Skinut ću se ispod plahte. Samo molim pronađi moje lijekove u torbi.”
Daniel: – „Koje? Ima ovdje puno različitih tableta?”
Helena: – „One za spavanje. Daj mi torbicu. naći ću ih.”
