Dobili su informaciju i nakon 10 minuta došli su na pravo mjesto. Ušli su u veliku čekaonicu. Tu su bili deseci ljudi. Suzana i Tino sjedili su u kutu.
Mia: – „Tamo su Tino i Suzana.”
Gregor: – „Idemo do njih.”
Gregor i Mia prišli su Suzani i Tinu. Suzana je, čim ih je ugledala, zagrlila Gregora i počela plakati.
Suzana: – „Oh, Greg, tako mi je žao…”
Gregor: – „Nemoj da ti bude žao. Kako su oni?”
Suzana: – „Lea je ok. Nije jako ozlijeđena, ali je zadobila udarac u glavu. Liječnici žele da ostane u bolnici nekoliko dana kako bi obavili pretrage kako bi bili sigurni da je sve u redu.”
Gregor: – „Da, naravno.”
Mia: – „O hvala Bogu.”
Gregor: – „Što je s Tomislavom?”
Suzana: – „Operacija je u toku. Morali su ga staviti u induciranu komu… oh…”
Suzana je ponovno počela plakati.
Gregor: – „Sve će biti u redu.”
Tino: – „Hoćete li kavu ili nešto da donesem?”
Mia: – „Ne, hvala.”
Gregor: – „Hvala Ti, ne treba.”
Mia: – „Ups, pažnja molim. Netko dolazi.”
Svi su se okrenuli i Gregor se zamislio: – „Jebote, to je Mirjana. ne sviđa mi se ova situacija.”
Mirjana im je prišla sporim korakom.
Mirjana: – „Što je, Gregore? Izgledaš kao da si vidio duha.”
Gregor: – „Pa, nakon toliko vremena…”
Mirjana: – „Znam…”
Mirjana je počela plakati i zagrlila je Gregora.
Mirjana: – „Kako su?”
Gregor: – „Lea je dobro, ali morat će ostati u bolnici nekoliko dana, a Tomislav je na operaciji. Bit će u redu, siguran sam.”
Mirjana: – „Nadam se.”
Mirjana pogleda u Miu i kaže: – „Mia dušo, izgledaš tako lijepo. Kako si? Čula sam da ćeš raditi s Leom.”
Mia: – „Da, jedva čekam da počnem raditi.”
Mirjana je pogledala Suzanu. Okrenula se prema njoj i pružila joj ruku.
Mirjana: – „Vi ste sigurno Suzana.”
Suzana: – „Da, tako je. Mirjana, jel tako?”
Mirjana: – „ Da. Drago mi je.”
Suzana: – „I meni je drago.”
Mirjana: – „Hvala što si me zvala i što ste se brineš za Leu. Jako sam zahvalna.”
Suzana: – „Oh, Mirjana, nema problema.”
Mirjana: – „A, ovaj zgodan momak je Tino?”
Tino: – „Da, drago mi je, Mirjana.”
Mirjana: – „Pa, Gregore, kako je Helena?”
Gregor: – „Da si htjela znati kako je Helena, mogla si odgovoriti na jedan od njezinih stotinu poziva.”
Mia: – „Tata!”
Gregor: – „Ok, ispričavam se. Sad nije vrijeme…”
Mirjana: – „Donijela sam stvari za Leu, mogu li je vidjeti?”
Suzana: – „Ona je na drugom katu, soba broj 204. Ali sada je nije moguće posjetiti. Sestra će uzeti stvari.”
Mirjana: – „U redu, ja idem sad. Drago mi je da smo se upoznale, Suzana. Tino… ćao Mia… Gregore.”
Gregor je razmišljao: – „Kako se samo usuđuje…”
Gregor: – „Ovo je bilo…”
Suzana: – „Bilo je dobro, bila je prilično ljubazna.”
Gregor: – „Ona uvijek dobro glumi.”
Suzana: – „Našla sam njezin broj i odmah sam je nazvala. Bila je tu jučer kad sam ja otišla.”
U tom trenutku u čekaonicu dolazi doktor.
Gregor razmišlja: – „Vidim osmijeh na njegovom licu. To je dobar znak.”
Doktor: – „Sa zadovoljstvom mogu reći da je operacija bila uspješna. Gospodin je još uvijek u induciranoj komi. To može potrajati nekoliko sati, ali i nekoliko dana.”
Suzana: – „Oh hvala, hvala Vam puno. Kad ga možemo vidjeti?”
Doktor: – „Sutra, sada idite kući da se odmorite. Možete ga vidjeti sutra ujutro.”
Gregor: – „Hvala, doktore.”
Doktor: – „Nema na čemu.”
Greg – Ok, trebali bismo ići sada.
