Mia i Daniel su se vratili na recepciju.
Waldemar: – „Gospođice i gospodine Riktik, jeste li odlučili?”
Mia: – „Da, prihvatit ćemo vašu ponudu.”
Waldemar: – „Super. Ovo je odluka koja odgovara i vama i nama. Hvala vam puno i nisam zaboravio, ako vam možemo na bilo koji način pomoći, samo mi recite. Jose, molim te pomozi im da se presele u bilo koju slobodnu sobu na drugom katu kad god žele. Kada budete spremni, nazovite nas.”
Mia: – „Bit ćemo spremni za nekoliko minuta.”
Mia i Daniel išli su gore gore. Recepcioner je ubrzo došao u apartman i uzeo kofere. Sva trojica došli su u sobu 235.
Recepcioner: – „Evo vam ključ. ugodan dan želim.”
Mia: – „Hvala.”
Danijel: – „Hvala također.”
Ušli su u sobu.
Daniel: – „Stvarno je mala.”
Mia: – „Pa… da.”
Daniel: – „Wtf, gdje je još jedan krevet?”
Mia: – „Čini se da bračni krevet računaju kao dva kreveta,”
Daniel: – „Je li moguće odvojiti ih?”
Mia: – „Pokušajmo.”
Pregledali su krevete i pokušali ih odvojiti.
Daniel: – „Ne može ih se odvojiti, spojeni su.”
Mia: – „Mislim da je dovoljno velik, to je stvarno veliki bračni krevet. Možda bi ovdje bilo moguće spavati da bude udobno.”
Daniel: – „Nisam baš siguran u to.”
Mia: – „Možda bismo mogli otići i vratiti im zlatnu karticu.”
Daniel: – „Ne znam… Razmišljam o tome koliko bi mogli besplatno uživati u svemu koliko bi nam love ostalo nakon svega.”
Mia: – „Da, i ja mislim o tome.”
Daniel: – „Lijepo, spavat ću sa sestrom, ha ha.”
Mia: – „Ovo je moja strana kreveta. Dakle, ne možeš preći ovu liniju u redu?”
Daniel: – „Dogovoreno.”
Mia: – „Dobro, sad se moramo raspakirati i sve posložiti.”
Raspakirali su se. Nakon nekog vremena…
Mia: – „Ok, sad možemo izaći. Danas želim istraživati, želim posjetiti sve plaže, sva mjesta, a ne ostati samo na jednom mjestu. Sutra možemo otići na jednu plažu i ostati tamo.”
Daniel:- „Ok, možemo ići.”
Mia i Daniel dugo su šetali resortom. Gdje god su htjeli, skočili bi u more pa otišli na drugo mjesto. Bližila se noć i nisu stigli obići sva mjesta.
Mia: – „Tako je dobro ovdje, nisam još odlučila na koju plažu želim sutra.”
Daniel: – „Možda sutra nađemo nešto drugo. A sad idemo u sobu i spremimo se za večeru?”
Mia: – „Ne, čekaj, želim još plivati.”
Mia se opet vratila u vodu. Daniel ju je slijedio.
Bilo je skoro 22 sata kad su se presvukli i sišli u restoran na večeru.
Mia: – „Oh, umirem od gladi.”
Daniel: – „Konačno ćeš početi jesti kao normalan čovjek, ha ha.”
Mia: – „Jebi se.”
Daniel: – „Možeš i piti kao normalni ljudi.”
Mia: – „Možemo zajedno piti vino.”
Daniel: – „Da, ali možeš popiti samo jednu čašu.”
Mia: – „Ma daj.”
Daniel: – „Mama i tata su mi dali zadatak da se brinem o tebi pa…”
Mia: – „Ne, zaboravi na to, ja sam slobodna.”
Daniel: – „Vidjet ćemo.”
Uživali su u večeri. Također su popili bocu vina. Mia 2 čaše dok je Daniel popio ostatak. Bila je skoro ponoć kad su izašli iz restorana.
Daniel: – „Želiš li prošetati ili posjetiti neki klub?”
Mia: – „Mislim da sam preumorna.”
Daniel: – „Rekao sam ti, možeš popiti samo jednu čašu. Ha ha.”
Mia: – „Ne, nisam pijana, samo umorna. Tek je prvi dan…”
Daniel: – „Znam, znam, samo se šalim. I ja sam umoran. Idemo u sobu.”
