Mia joj je dala vodu i tablete.
Helena: – „Ovakav mamurluk nisam imala od svoje maturalne. Još uvijek se pokušavam sjetiti što se sinoć dogodilo. Nedostaju mi neki dijelovi.”
Mia: – „Isto i sa mnom, ali ti si popila puno više, popila si sigurno bocu tekile, nekoliko piva, pušila travu…”
Helena: – „Oh, jesam li?”
Mia: – „Da, koliko se sjećam.”
Helena: – „Sjećam se… O ne…”
Mia: – „Šta?”
Helena: – „Ništa.”
Mia je razmišljala: – „Hm, sjetila se nečega ali mi ne želi reći.”
Mia: – „Je li dobro ili loše?”
Helena nije htjela odgovoriti.
Helena: – „Trebaš li i ti tabletu? Uzmi ako si bolesna.”
Mia: – „Mama, čega si se sjetila? Što je toliko strašno da mi ne želiš reći?”
Helena: – „Moram u kupaonicu, moram pod tuš. Tablete su tu ako želiš.”
Helena je otišla u kupaonicu.
Mia je razmišljala: – „Nikad nisam pila tablete, ali sada mislim da moram, stvarno se ne osjećam se dobro. Hm, tu su 2 vrste, ne znam koje za što. Nema veze, uzet ću oboje.”
Mia nije ni znala da je uzela Trexalinox. Opet je legla na krevet. Ubrzo je Helena izašla iz kupaonice, a Mia je ušla u kupaonicu. Nakon tuširanja, vratila se u krevet.
Helena: – „Mislim da danas neću ustati iz kreveta.”
Mia: – „Ha ha, danas. Pa, već je noć.”
Helena: – „U pravu si.”
Mia: – „Onda možemo naručiti hranu u sobu.”
Nazvale su recepciju i naručile hranu. Ubrzo je došlo osoblje i donijelo hranu. Stavile su tacne na krevet i jele. Mamurluk je malo splasnuo, ali su oboje bile pospane. Prije nego je bila došla posluga obukle su se, ali kada su otišli, ponovno su se skinule do gola. Odgovaralo im je biti bez odjeće. Navikle su se tako ovih nekoliko dana.
Helena: – „Nadam se da neću steći naviku biti gola, ha ha.”
Mia: – „Također volim biti gola, plivati gola, spavati gola…”
Mia razmišlja: – „Još uvijek se pitam čega se sjetila. Da nije posumnjala u nešto o meni i Riti. Moram nekako saznati.”
Mia: – „I nećeš mi reći čega si se sjetila? Sad sam se i ja nečega sjetila.”
Helena: – „Čega si se sjetila?”
Mia: – „Hm. Pa, ako ti čuvaš tajne, i ja ću. Ok?”
Mia je razmišljala: – „Hm, sad sam zabrljala, morat ću nešto smisliti.”
Helena: – „Dušo, obje smo bile jako pijane i napušene. Ako se nešto dogodilo, nitko ne mora znati, zar ne?”
Mia: – „Da, tako je.”
Helena: – „Nećemo se osuđivati, što god se dogodilo, zar ne? Mi smo žene i moramo se držati zajedno i pomagati jedna drugoj.”
Mia: – „Da, slažem se.”
Helena: – „Pa onda si možemo sve reći. Zanemari činjenicu da sam ti ja mama, sada smo prijateljice.”
Mia je razmišljala: – „Izgleda da me je sjebala. Htjela sam da ona kaže prva a sad ja moram. Ma ne dam se, ja sam prva pitala.”
Mia: – „Dobro, razumijem, ali ti si prva počela tajiti.”
Helena: – „Znam, tako mi je teško reći. Baš me je sram ali to piće i trava…”
Mia: – „Mama i ja sam napravila nešto sramotno.”
Helena: – „Ali ti si mlada i sama, možeš raditi što hoćeš.”
Mia: – „Mislim da i ti imaš pravo raditi nešto… znaš, ništa ozbiljno samo iz zabave.”
Helena: – „Stvarno tako misliš?”
Mia: – „Da.”
Helena: – „Čak i nešto seksualno?”
Mia: – „Hm, da.”
Mia je razmišljala: – „Ovo postaje zanimljivo, izgleda da je i ona učinila nešto seksualno. Bit će mi lakše reći joj ako znam da je i ona nešto učinila.”
