Porodične stvari

Popodne na viber mi stiže poruka „Ko ti je ona kučkica što smo te videli sa njom?“ Pogeldam, Abaz. Jebi ga sad. – Ma niko – Ajde ne laži nas, tu smo sva četvorica – Ma nebitna neka – Karaš li je? Ako ne, daj je nama da je karamo? Hahahaha – Ma ne bre, odakle. – Dobra je pičketina, majku joj jebem Malo me je ovo zabolelo i zbog psovke a Lela mi je iako kretenka ipak bila sestra. Mada….dobio sam neko čudno osećanje u stomaku…. – Objasniću večeras kad se vidimo…. Stiglo je veče i kada sam došao do našeg skroveitog mesta, već su pustili sa bluetooth zvučnika jednu cigansku pesmu i naravno zapalili džoint. – Ooo evo našeg jebača, ajde pričaj ko ti je kučka? I ja sam seo, uzeo ponudjeni džoint i sve im potanko ispričao. – Dakle, sestra ti je bomba, nema da se ljutiš. Abaz kaže da mu se digao na ulici kada ju je video – rekao je Mirsad, najstariji od drugova, dobar momak, malo žestok, ćelav i bronzane kože koji se uvek trudio da bude ugladjen, za razliku od drugih, a i bio nam je u neku ruku vodja društvanceta. – Ma muči me mesecima i ucenjuje me. – Slušaj nastavio je Mirsad dok su ostali ćutali – njoj treba jedna dobra kita. Jedan ciganski kurac da je smiri. Ja sam malo pocrveneo i počeo da nešto mucam. On je spustio ruku preko mojih ramena, onako ortački i rekao: – Slušaj, ona je žensko, sestra ili ne. Svima njima treba kurac inače će da izlude i sebe i druge. Hajde reci da li se karala do sada? – Ma ne znam…. Ne verujem… – Nema veze. Slušaj. Mi ćemo tebi da pomognemo, ako i ti nama pomogneš. Nabaci nam sestru. Ja sam je pobunio, ali Mirsad, prijateljski me prekide: – Čekaj, polako. Neće biti ništa na silu. Ti joj reci da možeš da joj nabaviš vutru, ali da dodje sa tobom ovde. Razumeš. Sve fino, drugarski. Zapalićemo, zezačemo se, ponećemo i neko piće. Posle ćemo tebe da pošaljemo po nešto, a nju ostavi sa nama… – Kako da je ostavim?… – Slušaj, nastavi Mirsad uz smeške ostalih oko njega – biće oraspoložena već tada. Pa ako prihvati nešto prihvati ako ne, nikom ništa. Ale evo garanmtuzjem ti da nećemo ništa da joj uradimo loše. Ako ona neće nećemo ni mi. Ali veruj sve su kučke takve. Otišao sam kući to veče sa pomešanim osećanjima. Odvesti sestru kod nekih tek tako , ipak je nastrano a sa drueg strane bio sam i potajno srećan da joj se osvetim za sva ponižavanja….. i šta ako su u pravu? Šta ako se zaista smiri i svima bude dobro? U džepu sam imao pola džointa. Namerfno pola. Ušao sam u stan nakon nekih davdesetak minuta. Sačekala me je gotovo na vratima stana i odamh napala – Znam da si bio kod onih ciganskih propalica, i opet mirišeš na vutru. Slušaj ili da mi nadješ koamd ili si ga najebao Prekinuh je i u ruci joj pokazah pola džointa…. – Opaaa maliiii…pa kritika urodila plodom! Razvukla je usne u osmeh kao da je videla milion Evra – znači Cigani valjaju vutru. Zato ti tamo ideš stalno….. Ali malo je ovo treba nam bar enkoliko komada… počeo je vikenda, roditelji su otišli na selo. Ostali smo sami. Došsle su joj drugarice, i zatvorile su se po običaju u sobu. Ovoga puta me nisu kinjile. Posle oko sat vremena izašle su da idu u grad. Čak mi se jedna i nasmešila….. Osetio se miris vutre a otvoriel su prozor da se provetri.