Route 66 – Gazdarica mi ga pušila pa je upao njen sin

– Da. – Da li je to onaj srebrni Harley koji sam često vidjala ispred? – Jeste. – Vidite, ja imam sina koji za dva meseca puni 18 godina. Odavno me već davi da mu kupim motor, pa sam mislila da se nekako dogovorimo oko cene… – Stvarno? Prvo moji komplimenti… – počeo sam da joj se uvlačim u dupe. Prvo da bih što bolje prodao motor, a drugo da bih pokušao da je opalim. Bila je dobra mačka. – Nikada ne bih pomislio da imate tako velikog sina… – Ah… Hvala… Mlada sam se udala… pa… eto… – zacvrkuta ona. – Mora da je tata mangup, čim vas je tako mladu prevario… – Tata mu je baraba i odavno ne živimo zajedno. Iskreno, ne znam ni gde je… – Žao mi je… – Ma nema veze… Nego hajde da pričamo o motoru. – Može. Vidite, meni novci ne trebaju. Cena motora je ona koliko košta avionska karta da se vratim kući. Mislim da je to više nego fer cena, i još da mi ne naplatite par dana boravka dok ne krenem na put. – Mislim da se možemo dogovoriti. Dajte mi danas vremena da vidim koliko košta ta vaša karta i mislim da ćemo rešiti problem. – Odlično. – Otpih pivo i krenuh da ustanem i odem, kad ona reče: – Sedite još malo. Ipak ste moj gost, a nismo imali prilike da se upoznamo bolje, a i red je da proslavimo kupoprodaju… – Onda ćete morati da mi date još jedno pivo. – Naravno – sada je ponovo ustala i otišla do frižidera po pivo. Možda mi se činilo, ali mislim da je sada više koketirala sa mnom. Ovoga puta nije kleknula kako bi izvadila pivo iz friza, već se natrtila. Prelepa guza joj se ocrta na tankoj suknjici. Osetio sam kako mi se kurac puni krvlju, ali morao sam ići polako, ako sam mislio da uspem. – Inače čime se vi bavite? – upita sedajući za sto i stavljajući pivo ispred mene. Ja sam joj ukratko ispričao svoju životnu priču, dok je ona sa oduševljenjem slušala i povremeno postavljala po neko pitanje. Na kraju sam priču završio svojim putovanjem motorom i dolaskom u Santa Moniku. Naravno, priče o sexu sam preskočio. – Eh, kako se ranije nismo znali – setno reče ona – ja bih vam rado bila pratilja na tom putu. Volim avanture. – Da, ali to traži i izvesne žrtve… – rekoh ja u nadi da ću je navući na moj teren. – Mislim da bih se organizovala što se posla tiče, a novac ne bi bio problem – reče ona ushićeno. – Nisam mislio na tu vrstu žrtve – ”Imam je”, pomislih. – Nego? – Pa znate to je putovanje koje dugo traje… – I? – Pa… kako da vam kažem… – odugovlačio sam… – Postoje odredjene potrebe… – Koje? – nestrpljivo će ona. – Kako da vam kažem… znate na šta mislim… Uveče posle napornog dana, muškarac hoće da se odmori, mala masaža… i tako to… – Mislite sex? – Da. – Pa kaži odmah… – reče ona i dalje sa sjajem u očima – s obzirom kako izgledaš, mislim da ni to ne bi bio uopšte problem. Naprotiv. – Je li? – Naravno, ako se i ja tebi svidjam… – Da li to znači da sada kad već nema putovanja da možemo nadoknaditi izgubljeno vreme bar što se sexa tiče? – Baš si bezobrazan… – reče ona kada je shvatila da sam je navukao – A šta ti misliš? – Mislim, odnosno znam da se ti meni jako svidjaš i da ne bi bilo loše…