Mi smo ostali jos par dana i cim je prestao sneg,vratili smo se kuci sa decom.Milen se nije javljao,dolazio,niti se pozdravio sa nama,kada smo kretali kuci.
Javio je roditeljima,posle nekog vremena da se seli u Beograd,kod verenice…Ja sam trudna i sa Nikolom cekam devojcicu…Sve je po starom i svaki dan se pitam sta li se to desilo ono vece…Ne mogu da,zaboravim.Znam i da nije Nikolino dete…Sta sam uradila?!I setim se da je Milen sada ko zna gde sa svojom verenicom i NIJE MI SVE JEDNO!!!
Dok sredjujem po stanu,Nikola radi,deca su u vrticu,neko zvoni na vrata…”Ponovo neki racuni”,pomislim…Otvaram vrata i tamo DEVER SA SVOJOM VERENICOM…Sve mi se vrti!
– ”Kako si snajko,mozemo li uci?!Kako cicina beba?”I pomazi me po stomaku…
”Udjite deveru,dobar dan Devojko”,upoznajem se sa njom… Rat i mir u glavi,a hormoni ponovo rade,napaljena sam,sve bih opet sa njim…
