„Zanima nas dali je ovdje bila prije 22 godine djevojka od 16 godina. Danas izgleda ovako” – pokazao je sliku i rekao da se zove Marie.
Časna sestra je odgovorila: -”Ja sam Marie.”
Werner: -”Ma ne, djevojka se zove Marie.”
Časna sestra je samo okretala glavom a onda je Armin izvadio iz džepa privjesak. Čim je ugledala privjesak sunca otvorila je usta i viknula: -”Monique!”.
Zatim je pogledala Armina i zagrlila ga. „Dijete moje drago Bog ti je pomogao.”
Werner je upitao da li je moguće da je žena na slici Monique a časna je odgovorila potvrdno ali dodala da je ipak prošlo puno vremena tako da ne može biti sigurna. Ali uglavnom je potvrdila da je moguće daje žena na slici Monique.
Neko vrijeme su pričali i časna je rekla da su dijete zbrinuli u Njemačkoj kod njihovih kolega i da je tamo čekalo posvajanje a Monique je otišla kad je napunila 18 godina i nemaju nikakve podatke o njoj. Rekla je da je Monique bila dobro dijete i da su je jako voljeli, te da je sigurna da joj je Bog pomogao u životu.
Armin i Werner su otišli iz samostana. Sjeli su u restoran i pričali.
Werner: -”Sad je sve na tebi. Imaš njenu adresu. Idi kod nje. Ako je nema počekaj koji dan. Mora se vratiti kući kad tad. Znaš i gdje radi tako da ne može pobjeći. Za sada ja ti nisam potreban. Nema smisla da trošiš lovu više a kad saznaš što želiš i bude nekakvih nejasnoća, javi mi pa ćemo otkriti detalje.
Armin je podmirio račune, te su se razišli. Werner se vratio u Frankfurt a Armin je išao u Antwerpen. Vožnja vlakom dobro mu je došla da malo sredi misli. Nadao se je da je da Marie ipak nije Monique. Ali kako bi onda znala za privjesak? Iz glave nije mogao izbaciti to da je možda jebao svoju mamu, svoju biološku mamu.
Vrtio je scene seksa unatrag tako da su njegovi osjećaji bili zbrkani. „Jebote čak sam i svršio u nju” – razmišljao je. Razmišljanja su mu išla toliko daleko a Marie mu se toliko sviđala da je bio u stanju ignorirati činjenicu da mu je ona možda majka i da nastavi vezu s njom. Ali ona na to vjerojatno nikad ne bi pristala. I šta će biti dalje ako mu Marie zaista jeste mama a jebali su se? Olakotna okolnost je to dani jedan ni drugi nisu znali ali teško će izbiti iz glave ono što se zaista dogodilo.
Kad je stigao u Antwerpen odmah je došao na adresu koja je pisala na njezinim dokumentima. Pretrčao je stepenice do trećeg kada stare zgrade. Na vratima je pisalo – De Jong. Bio je sav uspuhan i znojan. Pozvonio je na vrata. Marie je bila u kućnom ogrtaču i čim je otvorila vrata Armin je rekao: -”Ti si moja mama!”
Marie je gledala u pod i rekla: -”Nisam. Uđi.”
Dok je ulazio, vidno uzrujan govorio je glasno: -”Jebemu, šta se ovo događa? Ništa mi nije jasno. Ima da mi odmah sve objasniš! Zašto si pobjegla?”
Marie je bila smirena i rekla je: -”Smiri se, znam kako se osjećaš. Sve ću ti objasniti. Sjedni, sigurno si gladan i žedan.”
Armin: -”Nisam žedan, nisam gladan. želim samo mi kažeš istinu.”
Bio je na rubu suza a onda mu je Marie prišla i i zagrlila ga. Čim je osjetio njezin dodir i njezin miris odmah se je smirio. Ona ga je gladila po kosi a on ju je stiskao uz sebe. Kad se smirio upitao ju je: -”Kako si ti? Jesi dobro?”
Marie: -”Još me malo boli glava od udarca ali nije ništa strašno.”
