Vanbračne aktivnosti moje žene

Otvaram oči, ignoriram bolnu erekciju, ustajem u hipu i trudim se zaposliti misli i tijelo. Sunce je već upeklo, ali sjedam na bicikl i idem od prijatelja do prijatelja, vozim van grada, kupam se u znoju, pluća pred kolapsom. Vraćam se doma, uzimam loptu, na igralištu nikoga jer su 33°C, a ja želim probiti mrežu na golu. Odlazim doma jer možda će nazvati. Postajem svjestan sjene koja me prati još od sinoć, slutnje da će se dati i primiti što joj nisam pružio. Muče me pitanja, zašto sam…, što mi je bilo? Možda neće… Pa ona me ipak voli. Stalno mi govori da neće i ne želi nikoga osim mene. Koji sam ja kreten! Nitko normalan nije svoju curu gurao u krevet drugome idiote nijedan!!! Nije ona takva. Ispričat ću se i moliti je da mi oprosti i obećati joj da više nikada neću ni pomisliti na takvo nešto. Zvoni telefon, zvoni, ja ne mogu korak napraviti… što ako je već… obavila? Skačem, potrčim, haalo… Ona je! Govori mi da sada ide na večeru samo da se istušira i obuće pa će malo do grada, u šetnju. Pokušavam saznati kako je provela dan… s kim… gdje, ali ona žuri jer kasni i ostati će bez večere. U dahu mrmlja da je bila na običnoj plaži s poznanicom, malo je sunčala grudi, ali nije išla na nudističku jer sinoć nije stigla srediti dlačice, a mora pod hitno. Pitam ju kako će urediti dlačice, da li to čini za Ljubu i je li ga vidjela. Odgovara da ga nije vidjela. Pitam da li će se vidjeti kasnije s njim i ponovo pitam da li pičkicu uređuje za njega, a ona mi samo reče da mora prekinuti i da ne zna hoće li ga vidjeti. Šalje mi pusu i prekida razgovor. Bilo je očito da nije htjela reći da li pičku brije/šiša radi njega i ne reče mi da li će me još zvati!? Razgovor je trajao možda minutu, a njen glas mlak, bezličan s daškom nervoze. Ja lud, u mraku, neznanju. Sam. Neću izlaziti van jer će možda nazvati. Izjeda me ljubomora, strah. Zamišljam ih zajedno. Plakao bih od jada, ali ne mogu. Hvata me bijes. Otkantat ću kurvu. Odlazim u grad. Besciljno lutam i izbjegavam sve koje poznajem. Brzo se vraćam doma jer… ona će zvati… Možda me nazove i kaže mi da me voli, da pripada samo meni. A s druge strane države ona je bila u strahu da se ne oda i zato je žurno spustila slušalicu. Još sinoć je primijetila da mu se sviđa i da se pita ima li šanse kod nje. Rekla mu je da ima dečka, ozbiljnu vezu, a on njoj da je dečko daleko i što ne znam da mi neće škoditi i zato neka se opusti i neka sada uživa maksimalno. Iako je bila umorna dugo nije mogla zaspati. Mislila je o tome koliko me voli i da me ne može prevariti. A onda opet da to i ne bi bila prevara jer ima moju dozvolu i prema dogovoru sve će mi reći. Cijeli dan na plaži vagala je za i protiv i odlučila da će biti vjerna i da neće više ni razmišljati o tome. Ali uz toplinu sunca i šum valova, mirise krema za sunčanje, cvrčanje cvrčaka… on je tako visok, atletski građen, preplanuo od sunca… Bože, baš je lijep, baš je muškarčina. Samouvjeren. Drzak, ali na sladak način. Bar za glavu je višlji od mene. Uff kad bi ju zgrabio. Uspoređivala nas je. Koliki mu je tek kurac. Koliko je njegov kurac veći od mog kada je on toliko veći. Mora da je ogroman. Da li je i debeo? Što ako je veći i od onog njenog prvog, velikog? Jedva je njega primila. A po svemu bi Ljubo trebao imati većeg. Osjetila je vlagu među nogama. Pokušavala se uvjeriti da je to od sunca, od znoja… Ali znala je da bi svršila samo da osjeti njegove ruke na sebi.