-Dobro! Dolazim odmah!-odloži telefon, prinese mi kafu i sede mi u krilo
Ja je obgrlih i zavukoh dlan medj baršunaste butine tik do pičke joj. Ona mi steže butinama šaku i reče:
-Nemoj….moram hitno k Veri.
-Šta je bilo?-pitam je , pokušavajući da je zadržim u krilu, a ona skoknu iz krila mi, malo priteže kajiš oko struka, ali tako ovlaš da joj se i dalje vide cele titrave sise i odskakuta ka izlaznim vratima.
-Kuda ćeš tako gola na ulicu!?-povikah za njom.
-Neću ulicom..proći ću kroz živu ogradu u Verino dvorište. Da. Naše i Verino dvorište deli visoka živa ograda kroz koju smo iza kuće napravili uzan prolaz da ne bi smo išli jedni drugima okolo ulicom. Čuh škljocanje brave izlaznih vrata. Ostadoh sam.Zapalih cigaretu i srknuh po prvi put sam vrelu kafu.
SCENA DRUGA
U prelepoj Verinoj kući, Vera leži na trosedu u dnevnoj sobidok se na stočiću ispred nje puši vrela kafa iz dve šoljice. i dimi dogorevajući cigareta u piksli. Vera…crnka raskošnih oblina, povećih sisa i trćaste guze…briše suze. Ču se kucanje na vratima i odmah kroz njih ulete Zana u kuću. oko njenog, golog tela, lepršaju peševi providnog i kratkog ogrtača.Poskakuju joj sise dok pritrčava Veri govoreći:
-Ne plači….nije to ništa!-i sede u Verino okrilje. Nagnu se nad Verino lice te im se duge kose pramenovima izmešaše te se ču samo kratak i sočan poljubac.
-Kako nije ništa!? Sin mi pravi probleme.Nije mu dosta što će ponavljati razred i propustiti upis na fakultet. Luta…druži se ko zna s kim, ide gde hoće i kada hoće….vraća se kada on hoće, pa sada i ovo.
-Pa šta je tačno bilo…pričaj mi.
Stalno je bio nestašan, a poslednjih mesečak dana se povukao u svoju sobu kada je kući i zaklapa se. Neće da priča ni samnom niti sa Duškom kada ga zovemo.Pitamo ga imali kakav problem, a on samo ćuti. Shvatamo da ga ima….plašimo se da se nije zadužio u kladionicama…da nije upao medju narkose.Kad jutros…posvadjali smo se on i ja. U svdji mi je čak izrekao strašnu pretnu samoubistvom ako…
-Šta “ako”?
Ne smem da ti kažem…sramota me..
-Pobogu Vera…znamo se toliko godina u kojima smo doživele i proživele zajedno što-šta. bliski smo…ti i Duško, moj Ceki i ja toliko da nema razloga da skrivaš bilo šta od nas i da se stidiš.
-Dobro. Napao me kako nema devojku i da sam ja tome kriva. Kaže..nikada se dosada nije poljubio s devojkom…nikada nije…a svi njegovi drugovi se hvale da jesu. Kaže da ga ismevaju zbog toga, pa čak i devojke. Vikao je na mene…kako njegovim drugovima majke pomažu…da imaju prvi sex.
-A šta misliš…da angažuješ psihijatra…psihologa..
-pomenula sam mu to. Rekao mi je “Samo pokušaj!…da me osramotiš…ubio bih se”! Zalupio je vrata i zaklopio se u svoju sobu…ne znam …šta da radim!? A primetila sam u poslednjih pola godine da mi ne dostaju gaćice s mesta gde ih slažem. U početku tome nisam pridavala značaj, nadjem ih u korpi za veš i ubacim u mašinu ne razmišljajući da li sam ih nosila ili ne.Ali..jedan put, znaš one moje bele…sa niskom bisera koja zapada u pičku medju usmine, nadjem ih u korpi za veš.Ja njih oblačim samo kada se spremim za sex…s vama dvoma da izazovnije izgledam.Ne nosim ih inače i nisu trebale biti u korpi s vešom zapranje. Zato ih zagledam, kada ..one sa skorelim…beličastim skramama. One bele…te sasušene skrame beličaste…osetim pod prstima skorele pečate. Prepoznam spermu i bude mi jasno da ih je Nemanja uzimao da nad njima ili pomoću njih izdrka. E, od tada sam pratila po korpi za veš, i skoro svakodnevno nalazila svoje čiste gaćice sa skorelom spermom. Nekada bi sperma bila i sveža…razvlačila se po tkanini i medj mojim prstima. nekako mi prijalo to saznanje…da sin koristi moje gaćice da svrši…da me možda zamišlja i kao ljubavnicu. Sazreo je…mislim se.Možda ima i devojku…jebe je. I zato sam ga u svadji jutros rano pitala: