Goca je bila moja komšinica u stanu iznad mene. Doselila se pre nekih godinu dana. Radila je kao pripravnik u nekoj advokatskoj kancelariji. Iako je to bila jedna zgodna crnka, starosti tu negde oko 27-28 godina, bila je jedna od onih dosadnih komšinica. Znate, to su one komšinice koje malo, malo, pa vam zakucaju na vrata. Onda sledi ono umiljato, ”Komšija da li bi ste mogli…” ili ”Komšija treba mi vaša pomoć…” ili ”Baš fino što ste naleteli…” i tako to. Sve u svemu i pored njene lepote i njenog sexipila znala je da bude iritantna.
Isto tako, povremeno su dolazili kod nje neki frajeri, koje je verovatno ona privodila. Dosta toga se čulo ispod kod mene u stanu. Uglavnom je sve to trajalo nekako, za moj ukus kratko i prebrzo, mada mi je ona delovala zadovoljno. Mislio sam, e moja komšinice, da te ja dohvatim, videćeš ti šta je pravi jeb. Nećeš ni pomisliti na te tvoje trkače na kratke staze.
Elem, jednog dosadnog popodneva su mi se prijele palačinke i reših da ih sam sebi pripremim. Razočarenje je nastalo kada sam u kuhinji shvatio da mi je mikser crko. Jednostavno nije hteo da radi. Iznervirao sam se. Kao i svaki dobar kuvar, naravno, žicu za mućenje nisam imao, a smesa je čekala u posudi da se razmuti. E, rekoh sam sebi, idem sad ja do komšinice da ona malo meni pomogne. Popeo sam se na sprat iznad i zazvonio na vrata. Otvorila mi je ona u nekoj svilenoj kućnoj haljini.
