Sedeli smo u dnevnoj sobi, tišina između nas bila je puna neke napetosti. Moja žena i ja bili smo u braku skoro osam godina, a i dalje je u meni postojala ta fantazija koju sam nosio od samog početka. Nisam imao hrabrosti odmah da je podelim s njom, plašio sam se da ću je izgubiti, da će pomisliti da sam nenormalan.
Ali godinama, dok smo vodili ljubav, nisam mogao da izbegnem da joj šapućem na uvo, tiho, kao slučajno:
— „Zamisli da nas neko sada gleda… kako ti stenješ, kako se predaješ…“
Ona bi odmah odmahnula glavom, zacrvenela se i promrmljala: „Nemoj, sramota je.“ Ali ja sam video kako joj telo reaguje. Nije mogla da sakrije kako su joj bradavice odmah postajale tvrde, kako bi se stezala oko mene, dublje, jače.
Prošlo je meseci mog strpljivog šaptanja, sitnih igrica, dok mi jedne večeri nije priznala, promuklo, gledajući u pod:
— „Možda… možda bih mogla da podnesem da neko gleda. Samo da gleda. Ništa drugo.“
Taj trenutak bio je kao da se otvorila kapija. Znao sam da je moj san na dohvat ruke.
Nekoliko nedelja kasnije, sve se odvilo. Našli smo ga na netu — zgodan, snažan, samouveren, baš kako ona voli, pravi šmeker. Nisam bio ljubomoran; u meni je tinjala ideja da gledam kako moja uvek stidljiva žena gori u nečijem pogledu.
Te večeri atmosfera je bila teška. Zamračena dnevna soba, samo nekoliko sveća i zavodljivi instrumental u pozadini koji zavodi sve u sobi. Moja žena je sedela na garnituri, nervozna, u laganoj spavaćici. Ja sam je držao za ruku, ohrabrivao je pogledom. On je seo preko puta nas, ćutljiv, a njegove oči nisu mogle da sakriju glad.
Da razbijem tišinu, nagnuo sam se ka njoj i poljubio je, duboko, pred njim. Njeno telo se zaledilo samo na trenutak, a onda se opustilo. Jezik joj je postajao konkretniji, usne mekše. Prešao sam joj rukom preko sisa i već čvrstih bradavica, spustio je na njen stomak i povukao spavaćicu naviše. Osetio sam da diše duboko i kratko. Koža joj je postajala sve toplija.
— „Neka gleda“, šapnuo sam joj.
Seo sam na garnituru, ona me je opkoracila i sela na mene. Gledala me je pravo u oči, a Izraz njenog lica kao da mi je rekao: “Da li je moguće da ovo radimo. Počeli smo da vodimo ljubav pred njim, čini mi se nikad sporije. Polako je mrdala guzom koja je i dalje bila prekirvena spavaćicom. Bila je vlažna brže nego ikad, svaki njen tihi jecaj bio je smeliji, svaki pokret strastveniji.
Kao da joj je sam čin da ih neko posmatra palio nešto u stomaku što je godinama čučalo skriveno. Povremeno se stidno okretala ka njemu koji je sedeo nedaleko od nas. Bio je tako otmen, tako smiren i dostojanstven. Poštovao je naš dogovor da nas te večeri samo tiho posmatra.
U momentu kada se ponovo, više onako ispod oka stidljivo okrenula ka njemu, on je otkopčavao šlic svojih crnih pantalona. Nije trebalo mnogo da im se pogledi susretnu. Sjaj njegovih očiju govorio je da više ne može da izdrži. Konačno ga je izvadio.
Kad je ugledala njegov kurac, oči su joj se raširile. Bio je ogroman, deblji i duži nego što je ikada mogla da zamisli. Veliki glavić mu se sijao pod plamenom upaljenih sveća koje su naglašavale nabrekle vene svuda po njemu. U trenutku su joj obrazi planuli, a celo telo trglo dok se i dalje bez prekida lagano nabijala na mene.
