Moj bratić i ja osim što smo bili rod bili smo i najbolji prijatelji,on je bio godinu dana stariji od mene,odrasli smo zajedno,igrali nogomet skupa,prvi izlasci ,prva pijanstva,sve smo kroz život prolazili skupa.
On se oženio sa 25 godina,sa ženom je bio u vezi oko 2 godine i onda su se odlučili oženiti.Ona je tada imala 21 godinu,pa da ju malo i opišemo.Crnka,kraće kose,lijepog i skladnog tijela,grudi trojka,mala prćasta guza,prelijepih anđeoskog lica,jednom riječju prava ljepotica.
Kad smo išli skupa na kupanja na bazene svi muškarci su je gutali očima,izgledala je kao bomba,što sam ja znao svom bratiću i reći,da je sretnik što je oženio takvu ljepoticu.
Nakon dvije godine braka pozvali su me jedan dan da dođem do njih da me nešto trebaju,naravno kao dobar rođak i prijatelj odmah sam otišao do njih.
Dočekala me Marija,kako se zvala bratićeva žena i ušli smo u kuću gdje je za stolom sjedio moj bratić.
Sjeo sam i Marija nam je donijela kavu i poslužila nas,kada sam upitao što je tako hitno skoro sam u zemlju propao kad sam čuo odgovor.
Moj bratić mi je rekao;”znaš da ja i Marija već 2 godine živimo skupa,pokušavamo začeti dijete ali nam to ne polazi za rukom,doktori su nam rekli da nismo kompatibilni i da ne možemo normalnim putem nikako dobiti dijete!”
Ostao sam šokiran,bilo mi ih je oboje žao,pogotovo Marije koja je bila duša od žene ,i odmah sam upitao može li se nekako drugačije,ako treba novac za umjetnu oplodnju tu sam za njih.
Tad mi je bratić rekao nešto od čega sam zanijemio:
“znaš mi smo o tome isto razmišljali,ali ni to nije sto posto sigurni,a jako puno košta jer je to moguće uraditi samo u Švicarskoj,mi bi probali drugačije i zato si nam ti potreban,nas dvoje smo se dogovorili da ti legneš sa Marijom i da joj ti napraviš dijete!””
Ne znam kako onda nisam na te riječi pao u nesvijest,odgovorio sam:”znaš rođo da bi za tebe sve učinio ,ali ovo je previše,molim te nemoj me tražiti takvu uslugu”!
On me je pogledao i samo rekao:”ovo mi je životna usluga,molim te,teško nas je to tražiti od tebe ali moramo.Razmisli malo o tome,molimo te oboje”!
Obećao sam da ću razmisliti,popio kavu do kraja i otišao kući.4 dana sam bio u poluludilu,nisam znao što uraditi,cijenio sam i volio ih oboje, htio sam im pomoći.Uzeo sam telefon,nazvao bratića i rekao da pristajem,bio je presretan ,rekao mi je da za dva dana dođem kod njih.
Prošla su ta dva dana,stigao sam kod njih,bratić mi je tad rekao:”slušaj znam da je ovo previše što tražimo od tebe,ali ti si mi toliko sličan tako da danas sutra nitko neće znati da je to tvoje dijete,svi će misliti da je moje!”
Stvarno smo nas dvojica bili jako slični,netko tko nas ne pozna rekao bi da smo i braća,kako bi se ono reklo slični kao jaje jajetu.
Tada mi je i Marija tihim glasom rekla:”ušla sam u plodne dane,želim da krenemo danas odmah,ako ti nemaš ništa protiv”!
Ostao sam malo iznenađen,ali što je tu je,već sam pristao.
Bratić je rekao da će on otići iz kuće na par sati,da njoj ne bude neugodno a ni meni,a da ga onda nazovemo kad bude gotovo.
Lijepa priča. Da li je završila uspješno?