Tog dana je neki crv proradio u meni. Vraćala sam se s posla travajem sa jednog kraja grada na drugi ,put traje dobrih 45 minuta .
Nesnosna vrućina ja umorna ko pas razmišljam samo kako da se dokopam stana da uletim što prije pod tuš barem malo da se osviježim.
Iz razmišljanja me probudi muški pogled lik je gledao u mene tako upadljivo da mi je bilo neugodno .
Imao je najviše trideset pet-šest godina , kestenjastu kosu , srednje visine ali jako dobro građen ravnog trbuha i snažnih ruku.
Mlad i zgodan otkud baš u mene da gleda da sam možda desetk godina mlađa možda bih i razmjela poglede mlađih muškaraca ali opet ne tako upadljive.
Pomislila sam šta mu je možda imam nešto na sebi neku fleku nešto prljavo , bila sam u uskim trapericama i majici bez rukava i malo većim dekolteom
ali nije to razlog da ne skida pogleda sa mene. E moja Klara još ti samo ovo treba,
idiot koji dugo nije vidio žene pa sada bulji u tebe kao da si poslednja na svijetu.
Dok je put trajao trudila sam se da izbjegavam njegov pogled koji nije sklanjao sa mene .
-Ma kog me vraga ne pusti na miru dokad misli da bulji idiot nevaspitani -pomislila sam.
Stigla sam do stanice ,vrata tramvaja se otvore izađem , izađe i on.
Baš me nekakva nelagoda obuzela i malo sam se uplašila da nije kakav manijak koji me prati.
Krenem prema ulicom stanu i lik se uputi u istom pravcu.
Nakon pređenih pedesetak metara sustigne me i obrati se …
-Gospođo oprostite ako sam vam stvorio nelagodu tako ste me privukli možda je ovo glupo od mene ali da li bi ste imali vremena samnom popiti kavu .
Rado bih vas bolje upoznao .
-Ja sam udata žena i tko vam daje pravo da mi tako prilazite i cijelim putem u tramvaju onako gledate u mene.
-Oprostite ali stvarno ne želim da me pogrešno shvatite ne znam zašto ovo činim do sad nikada tako nešto nisam uradio jednostavno kada sam vas ugledao ponijelo me poželio sam da vas upoznam -pravdao se na neki način.
-Odavno sam vas primjetio često se vozimo istim tramvajem a sad sam prvi put odlučio da vam priđem ..govorio je vidno uzbuđen.
-Ne ne ništa od toga tražite sebi nekoga iz svoje generacije nekoga slobodnog gospodine starija sam od vas barem desetak godina.
-Ne vjerujem ,vi ste tu negdje kao i ja ne više sigurno -reče u čuđenju.
-Da -nasmijala sam se po prvi put.
-Nemoguće da imate više od tridesetpet ja gazim tridesetpetu , vi ste bar tri do četiri mlađi od mene -reče mi.
Moram priznati laskalo mi je da me netko tako vidi jer već sam na pragu četrdesetšeste.
-Predugo sam se zadržala sa vama gospodine sretan vam put , ja nastavljam svojim putem -rekla sam mu poluljutito i krenula dalje.
Malo je stajao na putu gledao zamnom ,kada je vidio kako odlazim i on se okrenuo i nestao .
Ali crv taj vražiji koji je počeo da me kopka ,na putu do stana razmišljala sam o tom tada za mene neobičnom susretu.
-Ej dopadam se deset godina mlađim od mene -sebi sam govorila.
Godilo mi je .
