Kad se zaljubiš u drolju, postaneš rogonja

Vreme je prolazilo. Marina mi se retko javljala. Tj. Retko  je odgovarala  na moje poruke i pozive. Sve manje i manje. Sa Milošem i Marijom skoro da i nisam imao nikakav kontakt. Nisam mogao ništa da radim. Ni u čemu nisam nalazio zadovoljstvo. Samo sam besciljno lutao. Proleće je već uveliko stiglo. Ništa od toga nisam primećivao. Osećao sam se kao da sam na samrti. Kakav maler. Jedi. Spavaj. Ustani. Jedi . Spavaj. Ustani. Sve je bilo mehanički. Bez Marine, sve je bilo bez ukusa, smisla, sve je bilo dosadno i nezanimljivo. Neke ljude ništa ne može nadoknaditi i zameniti....