Moja tetka Vida je jedna konzervativna osoba. Oduvek je bila. Ali to mi nije bila prepreka da se od mladih dana palim na nju i da je zamišljam. Maštao sam o tetki od kako sam stasao i skontao šta me pali.
Ona je bila žena na koju sam drkao i maštao. Tetka nije bila ništa posebno. Obična žena, doduše sa malo većim sisama, ali ništa posebno na njoj, što bi izazivalo poglede.
Ali za mene je bila nešto posebno. Ložila me kao nijedna druga.
Oduvek me oslovljavala, „tetkino lepo.!“
To mi je prijalo, osećao sam je bliskoj sebi oduvek. Znao sam da me baš voli. Naravno ne na ludi način kao ja nju. Ali me je volela kao sina svoje sestre. Zaštitnički uvek prema meni. Nije verovatno imala u malom mozgu da je ja želim kao muškarac.
Svaki susrtet sam koristio da joj se približim, onjušim njen zreo miris i osetim njeno telo. Sve u vezi sa njom mi je prijalo.
Prilika je bilo mnogo, ali nikako da se podesi da budemo baš sami da nešto probam konkretno.
Već sam zagazio u lepe godine, ali ništa nisam uradio. Bilo mi je 40, a njoj 60, možda i koja gore nisam bio siguran.
Konačno i mene je ukenjalo, da tako kažem. Da ostanem malo sam sa njom.
Bili smo na vikendici nadomak Beograda. Moji matori su morali van grda zbog nekih obaveza i zamolili su tetku da ode i zalije im baštu. Da pričuva imanje dok se ne vrate. Teči naravno nije smetalo što će biti sam kod kuće. Pošto je mama zamolila tetku da prespava, dok se oni ne vrate, da ne unose sve u šupu pa da opet iznose.
Čuo sam se sa svojima i mama me zamolila da se nadjem tetki i da odem do vikendice.
Jedva sam čekao takvu obavezu.
Rekao sam ženi da idem na plac, pošto su matori van grada. Nisam pominjao da će i tetka biti sama. Nego da ja trebam tamo.
„Hoćeš da pođem sa tobom? Da ne budeš sam“ pitama me žena.
„Ma jok, sam ću, oni svakako dolaze sutra, pa ću ja nazad već u nedelju popodne“ Molio sam se bogu da ne podje samnom i vidi da nisam sam.
Jurio sam kao lud da stignem. Subota rano jutro, nikoga na putu. Vozio sam brzo da stignem.
Na kapiji me dočekala tetka Vida nasmejana, kao i uvek, i iznenadjena što sam tu.
„Otkud ti, tetkino?“ Pitala me i ljubila za pozdrav
„Ma matori mi javili da treba da se pripazi, pa rekoh da dodjem. A i da ne budeš sama“
Rekao sam joj i ranac odneo u sobu.
Dan kao svaki drugi, ali moja vredna tetka nije imala mira, sredjivala je cveće, skupljala lišće. Vredna kao i uvek. Dobila zadatak i krenula u posao.
Ja sam se pridružio u košenju i sredjivanju dvorišta.
Malo, malo, ona je bila povijena skupljajući po dvorištu. A njene sise meni na oku, nisam ispušta priliku da ih vidim i dobacim poneki komentar.
Sve fino i lagano.
Smejala se ona, vesela kao što je uvek bila.
„E tetkino lepo, imao si ti i pametnija posla. Nije meni problem da budem sama. Zato me i zvala Seja.“
„Taman posla tetka. Nemam obaveza za vikend. Lepše mi je ovde nego u gradu. A i da ne spavaš sama u ovoj pustari“
Pričao sam kao da je istina.
„Eeee, pa ti ostaješ ovde do sutra?“ Pitala je iznenadjeno.
„Ma da, odjavio sam se. Ne brini. Tu smo zajedno.“ Veselo rekoh.
„E baš ti hvala što nisam sama. Nije meni problem, ali lepše je ovako, jel da“ Pitala me nevino.
„Naravno tetka, lepše je u društvu.“