NAPOMENA AUTORA: Priča pred vama je napisana za čitaoce koji vole ove vrste tema (lezbejke, incest, mama i ćerka). Nažalost nema puno priča sa ovom tematikom, što je zaista šteta! Poželjni su konstruktivni komentari i kritike.
Za svaku gramatičku grešku unapred se izvinjavam.
1. SPECIJALNI POLJUBAC
Sedeći u sobi i završavajući još jedan uspešan projekat, Mira je začula jak udarac ulaznih vrata od kuće.
Mira: „Opet lupa vratima.“ – pomislila je, „Stvarno moram da popričam sa njom o tome…ako nastavi ovako odvaliće ih.“
Tada se začuo zvuk trčećih koraka, koji su se kretali ka stepenicama koje vode na sprat.
Mira: „Alooo…hoćeš ti doći da pozdraviš svoju majku, ili?“
Koraci su tada naglo stali i sada su počeli da se približivaju ka dnevnoj sobi gde je bila Mira.
Jovana: „Zdravo mama, zdravo mama…“ – uzbuđeno je govorila Jovana, Mirina osamnaestogodišnja ćerka jedinica.
Brzo je ušla u sobu, poljubila mamu u usne i krenula nazad brzim korakom ka svojoj sobi.
Ovaj poljubac nije bio neuobičajena stvar, zapravo poljubac na blic u usta je bila njihova rutina koju su krajnje spontano počele pre nekog vremena. To je toliko postalo normalna stvar, da su i među prijateljima i rodbinom to praktikovale i naravno niko tu nije video ništa loše. Svima je to bilo slatko, a i pokazivalo je kolika je njihova povezanost i privrženost.
Mira: „Pa dobroo…čekaj malo, gde žuriš? Šta ti je?
Jovana: „Joj mamice, treba danas da mi jave da li sam upala na faks, a ja sam zaboravila telefon u sobi, pa sada moram…i…“
Mira: „Eeeeej polakoo. Ostaćeš bez daha.“ – rekla je Mira kroz osmeh. Ona je znala da njena ćerka Jovana (Joca kako ju je od milja zvala), brine da li će biti na listi za budžet, ali ona lično uopšte nije brinula znajući njene ocene i prijemni ispit koji je razbila.
Jovana: „Uhh…evoo..smirila sam se.“
Mira: „E tako. Slušaj, dolazi mi Sandra večeras, trebamo da se dogovorimo oko sledećeg projekta na kojem radimo, tako da ću praviti pastu za večeru. OK?“
Jovana: „Dolazi Sandricaa, a?“ – kikotala se Joca. Znala da njena mama usled očajnih iskustava u prošlosti sa muškarcima, posebno sa njenim ocem koji služi kaznu, i neće skoro na slobodu, nije više imala nikakve interese prema njima i družila se intimno samo sa ženama, ali njih dve nisu o tome previše razgovarale.
Mira: „Joj Joco daj prestani. Sandra je sjajna, znam je sto godina…čak te je i čuvala kao bebu, ali…“
Jovana se tada uozbiljila, skočila mami u zagrljaj i čvrsto je obuhvatila.
Jovana: „Znam mamice…samo želim da budeš srećna.“ – rekla je iskreno i smirenim tonom.
Mira: „Pa kako da ne budem srećna kada imam tako lepu ćerkicu!? Ajde sad, beži tamo u sobi ludice moja.“ – rekla je i udarila je lagano po guzi usled čeka je Joca malo poskočila i otrčala u svoju sobu.
Zaista Jovana je bila prelepa. Iako punoletna nije bila još potpuno razvijena. Grudi malene ali slatke, veličine kao prosečne narandže i nisu zahtevale brus, tačnije po kući ga nikada nije ni nosila, a napolju je nosila one sportske bruseve. Guza ne mnogo velika i izbačena ali svakako sjajnog izgleda, simetričnog oblika i čvrsta. Struk uzak, oči tamne ali kosa je ta po kojoj se zaista isticala. Bila je potuno ravna i riđa praktično boje šargarepe i sjajno je išla uz njen svetao ten.
