Odgovorila sam mu na sve to. “To sto si napisao je puno ljubavi i neznosti, mislim da bi svaka zena bila pocastvovana da tako nesto dozivi, cak i tvoja majka. Pa covece ti si zaljubljen u nju?”
Mislim da sam na svakih 2 minuta proveravala da li ima poruke od njega.
Stigao je odgovor. “Da, zaljubljen sam u nju i po prvi put u zivotu sam iskerno zaljubljen!”
Srce mi je tuklo, noge klecale a u grudima stiskalo. Izgledalo je kao da cu se slogirati. Meseci su prolazili a mi smo se i dalje dopisivali, ja sam i dalji bila “Jovan” njegov drug sa facebook-a, dolazila do svih detalja preko njegovih poruka, ja sam njemu pisala kako mene pale starije zene, ali uvek skretala temu ka tome sta bi on sa njegovm mamom.
Pisao je sve svoje fanazije i zelje, na razlicitim mestima i pozama, svaka lepsa od prethodne, svaki njegov mail je pravio lom u mojoj glavi. Jedna stvar se nikada nije razlikovala, uvek me je zamisljao kako sam u beloj majici kratkih rukava, ispod koje nisam imala nista i kako, sto on kaze “moje dve lepotice mogu slobodno da se njisu i da se pokazu u pravoj lepoti”. dole bi imala plitke bokserice, posto me je kaze video par puta u njima i da mi prelepo stoje.
Pricao je kako zeli da me dugo dugo ljubi, da nam se usne ne odvajaju satima, da me uzima u narucje i nosi u svoj krevet, da mi skida gace i moju osisanu ribicu lize dok mu ne svrsim na lice. Kazem vam puno lepih i neznih detalja.
Dosao je dan kada smo cerka i ja trebali da odemo kod njega na dodelu diploma. Martinu je naravno mrzelo, mala frizerka nije videla dalje od svog nosa, kao da joj nisam majka. Otisla sam sama i kao ponosna majka gledala kako moj Aca prima diplomu, onako visok i zgodan, izdvajao se od svih. Ili se to meni, mogu reci, zaljubljenoj mami cinilo.
Posle slikanja i protokolarnih gluposti, presvukao se i otisli smo na rucak. Nije znao da sam iznajmila sobu u prelepom hotelu koji je gledao na “London eye” i Thems-u, sa velikim krevetom i jednim malim posto nisam htela da ista posumnja pre nego ja pocnem. Za ruckom smo pricali o svemu, pricao mi je kako zeli da se vrati u Beograd, da hoce da radi u svojoj zemlji, da mu nedostajem, pa se ispravio, nedostajete mi vas dve. Pun je bio reci hvale kada sam ja u pitanju, sve mi je hvalio, i kosu i komplet koji sam nosila, mindjuse. A to je radio bas kako treba, dozirao je, nije preterivao, kupio mi je cvece i jedan lep bros da mi se zahvali sto sam bila uz njega svo vreme i sto sam ga ubedila da upise u Londonu. I ja sam njemu delila komplimente. Kako je postao pravi zgodan muskarac, i da ga siguno devojke salecu.
Kaze on, “hvala mama, ali nisam nesto imao vremena za devojke ovde, bilo je naravno, ali ja cekam pravu.”
– “dobices je ljubavi, ne brini, svi dobijemo ono sto zasluzimo, a ti si zasluzio sve sto zelis”.
– “eh mama, mama, nije to lako” verovatno sam mu se ja motala po glavi, a nije bio svestan da ce me imati jako brzo.
-“jeste srco, samo treba jako da pozelis i veruj da ce se ostvariti! hajde sad, zazmuri i pozeli nesto lepo da se dsi veceras!” volela bih da sam tada mogla da mu citam misli, nisam bila sigurna sta je pozeleo dok nije rekao sledece
–
Nastavi,prica je extra…
Ima li nastavak