„U redu!“ rekao sam i jedva izašao iz kreveta. Nije mi bilo dobro. Sav sam bio sluđen. Ubrzo zatim usledio je poziv od Milene: „Hej, on ništa nije ozbiljno. Nemaš razloga da se ljutiš ili svetiš! Muž mi je, jebote! Znao si to kada smo krenuli!“ To je bilo pre nekoliko dana. Od tada se više nije ponovilo, niti će. Dete je stalno sa nama. Jesi li tu?“
Bio sam tu, a kao da nisam. Slušao sam je, razočaran, nervozan, besan i jako loše volje. Ćutao sam skoro minut, dok je ona ponovila pitanje nekoliko puta.
„Tu sam. Čujemo se kasnije.“ odgovorio sam i prekinuo vezu. Otišao sam pod hladan tuš, i obukao se. Proverio sam telefon. Desetine poruka od nje, sa prilično istim objašnjenjima. Na kraju i poruka da me voli, sa emodžijem srca, kao i da jedva čeka da me vidi.
Pozvao sam svog najboljeg druga, da izađemo. On je uvek imao razumevanja za moje bube, iako smo manje više bili prilično rezervisani u temama seksa. Osim muških šala, nije tu bilo nekih detalja i specifičnosti. Rekao sam mu, da se spremi, da ću ga uskoro pokupiti i da idemo da se napijemo kao ljudi.
Rekao mi je da su jednom beogradskom hotelu dešava sajam vina. On je tamo imao neke poznanike, i rekao mi je da je najbolje da tamo krenemo. Voleo je da pije, kao i ja i koristio je svaku priliku da to radi. Parkirali smo automobil i ušli na sajam. Sačekao nas je njegov prijatelj sa dve čaše i proveo nas po sajmu. Degustirali smo i vina i rakije, i nakon sat vremena ja sam primetio da alkohol počinje da me hvata. U glavi mi je samo bila Milena i njena prevara. Nisam mogao da dođem sebi, ali sam to vešto krio. U nekom trenutku me je drug upitao, da li je sve u redu, jer sam mu jako čudan.
Rekao sam da je sve okej, i da nastavljamo dalje. Predložio sam neki restoran kako bi večerali, jer smo očigledno već bili pijani. Krenuli smo da se zahvalimo ljubaznim domaćinima, i u tom trenutku sam čuo da me neko zove po imenu. Nisam pripadao tom vinskom svetu, iako sam išao na nekoliko putovanja sa prijateljima koji vole vina.
Dozivala me je plava devojka. Nisam je poznavao od ranije. Prišao sam i pružio joj ruku. Drug je nastavio dalje do štanda naših domaćina.
„Ćao, rekla je. Mi se ne poznajemo, ali te pratim na instagramu. Imaš jako lepe fotografije i vidim da lepo živiš. Mislila sam, ako si raspoložen da nekada popijemo piće i da se malo ispričamo. Ja sam iz Novog Sada ali često dolazim u Beograd. Zovem se Nataša.“ Izgovorila je devojka.
Setio sam se u tom trenutku da sam se zapratio sa nekom takvom ribom, tih dana i da je dosta dobro izgledala na slikama. Fotke su joj bile prilično provokativne, na ivici vulgarnosti. Čak je i Milena primetila da je pratim i preteći se informisala ko je ona.
„Naravno, zašto da ne!“ odgovorio sam i upisao njen broj. U tom trenutku iza mene se našao moj drug, koji je takođe pružio ruku i predstavio se. On je bio malo niži i bolje građen od mene. Bivši je fudbaler, uspešan komercijalista u velikoj korporaciji sada, ali dosta povučeniji od mene.
„Pozvani smo na večeru kojoj će prisustvovati jako mali broj ljudi! Organizuje je Privredna komora Italije sa sedištem u Beogradu i piće se lepa vina a hrana će biti izvrsna. Krećemo za 15 minuta!“ rekao mi je.
