Sačekao sam Milenu na aerodromu. Bila je sa klincem. Pokušao sam da budem hladan. Kada sam upakovao kofere u kola, rekla mi je, reče mi Boban da si pokupio neku ribu sinoć. Kakva je? Njen klinac se samo nasmejao, jer je navikao da ja lupetam o muško-ženskim odnosima. A i više nije bio toliko mlad.
Odgovorio sam samo da je odlična i da se viđam ponovo sa njom večeras. Milena je napravila facu, koja nije bila toliko sretna, ali smo nastavili dalje. Dok smo prelazili most, dobio sam telefonski poziv od direktora da moram da krenem odmah, te večeri za Zagreb. Imali smo neki problem u kancelariji tamo koji je zahtevao moje prisustvo. Pošto sam se javio na spikerfon, čula je ceo razgovor i nije bilo dileme da li nešto izmišljam. Potvrdio sam direktoru da ću krenuti za sat. Ostavio sam Milenu i malog kući, otišao, spakovao se i krenuo za Zagreb.
U Zagrebu sam se zadržao dva dana. Milena je shvatila da je problematika bila ozbiljna pa nije puno davila. Nakon završenog posla, kolega i ja smo krenuli nazad. On je vozio, ja sam dremao. Negde oko Slavonskog broda stigla je poruka od Milene: „Želim te u sebi! Večeras! Mnogo sam napaljena. Mislim da bi mogla komotno da primim dva kurca! Požuri, inače ću te prevariti!“.
Alkohol od sinoć je još uvek radio u meni, pa sam rešio da je probam: „Da li stvarno želiš dva kurca u sebi večeras?“. Stigao je odgovor: „Koga si imao na umu?“. Napisao sam joj: „Bobana, naravno!“. Pitala me je: „Kako to misliš da izvedeš?!“. Rekao sam joj samo: „Jednostavno!“. Pozovi Jovanu da idemo na večeru, kada stignem oko 20h.
Pošto smo se sinoć previše popili, nisam imao opciju da nastavim i večeras. Nakon završenog posla, otišli smo u neki bar u centru Zagreba sa nekim stjuardesama koje smo upoznali u lobiju hotela. Provod je bio odličan, ali bez bodova u gostima.
Negde sa granice sam pozvao Bobana. Javio se, posle prvog zvona.
„Šta radiš, majstore?“
„O druže, vratio si se!“
„Zapravo nisam, evo sada se vraćam!“
„Hoćemo da klopamo večeras? Imam svašta da ti pričam!“
„Naravno!“
Ovo je inače bila šifra kako Bobanova devojka ne bi shvatila da ne idemo sami. A usput se ne bi ni sama pozvala, pošto su joj naše priče bile jako dosadne.
Nakon nekoliko minuta, stigla je poruka: „Sa kim idemo?“. Odgovorio sam kratko: „Sa Milenom i Jovanom!“. Napisao je: „Odlično, brate, ja sam sa vama do 12:00, a posle toga idem na kuglanje, sa ekipom u pub!“. To je takođe bila šifra. Značila je da ide da se vidi sa nekom od svojih kombinacija.
Našli smo se u restoranu koji smo svi voleli. Mene je kolega ostavio, Milena je pokupila Jovanu, a Boban je došao taksijem. Ja sam stigao poslednji. Kada sam ušao u restoran, oni su pili rakiju.
Jovana reče: „Čekali smo tebe da poručiš klopu!“. Pitao sam: „Smem li da popijem nešto prvo?!“. Odobrila je kratko, klimanjem glave.
Uprkos želji da ne pijem, a pretpostavljajući kuda veče treba da odvede, poručio sam i ja rakiju. Priča je otišla u nekom nekontrolisanom smeru.
Atmosfera je bila vesela, i ja sam u nekom trenutku podigao telefon i napisao Mileni poruku: „Hoćeš da ga pitam?!“. Odgovorila je samo: „Kako bi ga pitao?!“. Napisao sam: „Hoćeš li da jebemo Milenu zajedno, večeras?!“. To joj je zasmetalo. Rekla je, da on ne zna za našu vezu, i da mi ne pada napamet da napišem nešto tako glupo. Pitao sam je, kako ona to misli da to izvedemo. Napisala je: „Pošto sedim pored njega, raširiću noge još malo! Imam kratku suknju, moraće da pogleda. Malo ću da ga napalim pričom. Možda me pipne. A nakon toga ću mu šapnuti da želim da me jebete obojica!“.
