Otišao sam na skijanje u Bosnu sa prijateljima. Većina su bili oženjeni a ja i Ivan solo. Već prvi dan kad smo se smjestili u hotel. Otišli smo na stazu.
Nakon par sati skijanja sjeli smo u kafić na skijalištu nešto popit da dođemo k sebi i odahnemo. Sjeli smo za stol. I prišla nam je konobarica i onako živčano pitala što ćemo popit. Naručili smo piće i otišla je do šanka. Bila je jako zgodna ali me ta njezina bahatost toliko naživcirala da me odmah prošla volja da ju gledam. Popili smo par pića a svaki put bi bila sve bezobraznija. Toliko mi je išla na živce da smo ubrzo otišli.
Idući dan ista stvar skijanje zezancija i naravno kafana. Kad smo ušli bio je konobar za šankom. Ajde hvala Bogu nema one živčane danas. Zapili smo se dosta. Naravno takvi smo ošli skijat i iskrenio sam koljeno. Bio sam ljut ko pas. Dva dana ležao u sobi dok su se oni zabavljalo. Pomislio sam da nemože bit gore.
Otišao sam do onog kafića da pročitam novine i popijem kavu. A monotonija u sobi na krevetu me izluđivala.
Čim sam ušao unutra primjetim onu malo konobarcu. Sjeo sam za šank i naručio kavu i polako čitao novine. Dok sam čitao novine ona je brisala šank. Odjednom je rukom zapela za šalicu i svu onu vruću kavu prolila po meni. Poludio sam.
–Sta radiš ženska glavo????? Jesi normalna, de pazi malo. Ako ti se nesviđa posao onda radi nešto drugo. Ovako bezobrazno osoblje nisam vidio jako dugo.
U taj trenutak mog izderivanja ulazi i gazda i pita što je bilo. Odgovorio sam mu bezobrazno i bahato. Ona se ispričavala. Gazda ju je pogledao. I reko da spakira stvari i ide kući. Dreknula je u plač i otrčala iza. Bilo mi je žao djevojke. I rekao sam gazdi da ode po nju. Prođe mi kroz glavu ko zna kakvih problema ima pa sad joši otkaz. Ja sam otišo u toalet da se sredim malo. Kad sam se vratio čekala me kod šanka još sva uplakana i u suzama.
Rekao sam joj oprosti što sam se izvikao na tebe. Dogodi se svakom pa i tebi. Nisi ni prva ni zadnja koja je slučajno srušila šalicu. Preburno sam reagirao. Oprosti još jednom. Nadam se da nećeš ostat bez posla.
Promrljala je kroz plač-I ja se nadam treba mi posao uz sve ostale probleme baš bi mi i otkaz trebao.
I nastavila još više plakati. Nisam ju mogao gledat takvu. Otišao sam do gazde i pitao što će bit s njom. Rekao je otkaz jer već par dana neradi svoj poso kako treba. Molio sam ga da ju ostavi i dao obećanje da će bit bolja sutra. Pristao je za živo čudo jer se prvi put vidimo.
Vratio sam se do nje i maramicom obrisao suze te ju zagrlio i rekao da ce ostat radit i da će sve bit ok. Pogledala me tim uplakanim očima i rekla
– Hvala vam puno.
Te zagrlila i poljubila u obraz. Došla joj je smjena a ja sam ju upitao dali je za piće u znak isprike za ovu scenu od maloprije. Pristala je ali negdje dalje ne u tom kafiću.
Otišli smo u restoran hotela di sam odsjeo. Popili smo piće a ja sam inzistirao da zajedno ručamo, na što je pristala uz moje veliko nagovaranje i svoje isprike. Pričali smo o svemu. Rekla je kako se razvodi od muža pa je malo pod stresom, pitao sam
