Tih dana sam bio prilično napet, toliko da mi je bio neophodan dobar sex, a nisam baš imao nekakvu zgodnu priliku, devojku nemam već duže vreme, a moje drugarice nisu toliko slobodoumne da bih mogao nešto sa njima po tom pitanju da preduzmem. Tako da jedino rešenje koje sam imao na umu bilo je da nađem nekakvu kurvu, a nisam baš u prilici da izdvojim veću sumu za takvu namenu, tako da sam se onda odlučio za autoput, pa šta mi bog da.
Upalio sam kola i krenuo u hladnu i maglovitu decembarsku noć, pretpostavljao sam da bih trebao nešto pronaći ispod nadvožnjaka na isključenju sa novosadkog na zagrebački autoput kod »Zmaja«,gde sam video da ordiniraju izvesne »prijateljice noći«, to mi je i bilo najbliže sa obzirom da dolazim iz pravca Bataje.
U toku vožnje napetost među nogama je rasla do granice izdržljivosti, tako da sam morao kroz farmerke da gnječim nabreklu kitu, bar malo da je smirim,eto i za kurac koristim naziv u ženskom rodu kita, baš mi je trebalo žensko pa kakvo god da bude neće biti loše, mada ja imam devizu da kod svake žene postoji nešto lepo, samo zavisi od muškarca da li će umeti da pronađe i da aktivira tu lepotu koja je često skrivena.
Moja očekivanja delimično su se ispunila, jer kod nadvožnjaka je stajala samo jedna »treba«, crna, vrela krv ciganska, kao što se i moglo očekivati, ali nije strašno čak naprotiv, to mi je izazvalo posebno uzbuđenje da ne kažem napaljenost, zaustavio sam se nekih dvadesetak metara od nje i upalio sva četiri žmigavca, gledao sam je u retrovizor dok je polako prilazila (»baš je lep prizor/gledat život u retrovizor« kako reče jedan meni omiljeni kant autor), rekao bih da je visoka oko 165 cm možda malo i više, neke detalje još nisam mogao zapaziti što zbog mraka, što zbog garderobe neadekvatne za njenu profesiju,zimska jakna u koju se umotala dosta je skrivala ali to je i razumljivo za ovo godišnje doba. Otvorila je vrata kola i promolila glavu unutra i reče:
-»ćao!«
-»ćao! Šta se nudi«, rekoh ja .
-»pušenje iljadupetsto, jebanje dve iljade, komplet tri«
-»jel imaš neku gajbu gde možemo da radimo, meni u kolima ne odgovara«
-»može, imam tu u blizini, ali onda je druga cena«
-»kolika je ta druga cena«
-»dodaš još iljadu dinara«
-»dobro, ali ja hoću da mi se staviš na raspolaganje,recimo pola sata, radimo onako kako ja hoću,ništa posebno, ali ja nisam samo za prosto tucanje, volim da gledam, da pipam,ližem i tako to!«
-» sedamdeset eura, u tom slučaju. «
-» da ne bude malo mnogo. «
-»šta bi ti hteo,uzmi ili ostavi!«
-»uzimam, sedaj!«
Sela je pored mene na mesto suvozača, i tek sada sam mogao da vidim njene nogare u helankama, bili su malo jači, ali koliko sam mogao da vidim sa svoje pozicije da su fino izvajani. Upitah je kako se zove, samo da razbijem neprijatnu tišinu:
-»Helena« odgovori ona.
-»Je li to umetničko ime ili te majka tako krstila?« Samo se blago nasmešila na ovu moju opasku, pa sam ostao bez odgovora koji i nije bitan ,jer naravno bio mi je poznat i pre nego što sam postavio pitanje,kada se nasmešila primetio sam da njene krupne crne oči imaju inteligentan odsjaj, što se baš često,iako nisam rasista, ne vidi kod rase kojoj i ona pripada.
-»a kako je tebi ime?« upita ona posle kraće pauze.
-»Pedja« rekoh prvo ime koje mi je palo na pamet,slagao sam, ne znam zašto, verovatno je u pitanju nekakva naučena opreznost, »jel ima posla?«.
-»sad baš i nema, ti si prvi večeras,loše je vreme« ¨ladno priča kao da prodaje jabuke na pijaci, a ne onu (tako dragocenu) stvar.
