-»halo, da ja sam, može, za dvadeset minuta«
Verovatno je zakazala posao sa novom mušterijom, pošto mi je rekla:
-»hajde, ustaj vreme ti je da ideš«
Ništa mi drugo nije preostalo, nevoljno sam ustao i rekao -»evo idem, mogu da se malo sredim u kupatilu«.
-»samo požuri«, požuruje me ona.
Kad sam se vratio iz kupatila, video sam da je zgužvala umrljani čaršav i bacila ga na pod, pa je onda uzela čisti čaršav i razvlačila na krevet. Ja sam uzeo svoju garderobu sa stolice,i obukao se, pa sam joj zatražio broj telefona,rekoh nikad se ne zna kad će da udari iz jaja u glavu, a ovo je bilo sasvim dobro pražnjenje. Uzela je hemijsku olovku iz torbice, otkinula poklopac sa kutije cigareta i na njemu napisala: Elena 064/. . . . . . . , uzeo sam papirić stavio ga u zadnji džep i izašao u onu hladnu decembarsku noć, koja je bila još hladnija nego pre dok nisam ušao u ovu priču, u koju kao da me stavio sam Bukowski, neki su mi pričali da su posle ovakvog iskustva imali osećaj griže savesti, kod mene to nije bio slučaj, a uostalom i zašto bi, posle jebanja nema kajanja.
