– Ala si ti visok. Morala bih da se popnem na neku stolicu da te poljubim.
– Eh, ja sam ti Černobil generacija, radijacija je povećala neke stvari na nama, uključujući i visinu (i još po nešto), ali nemoj da brineš, sageću se da ti olakšam.
Kikotala se, široko pokazujući one perfektne zube.
– A ko si ti, nikako da te pitam? Nisi sa Danijeline (mlada) strane?
– Ne, ja sam infiltrirani pretstavnik mladoženjine strane, sa zadatkom da ispipam sve što može biti od interesa na onoj drugoj, mladinoj strani.
I dalje se smejala. Bila je toliko pijana, da kad bih citirao i delove iz dnevnika RTS-a i to bi joj bilo smešno, što zapravo i nije neko poređenje, jer je tamo i inače sve smešno.
– Vodi me negde da sednem, nekako sam nesigurna na nogama.
Kud sad da te vodim, napolju samo parkirani automobili i ništa više. Na kraju nisam imao kud. Krenuh među parkirana kola i proveravah da li imaju neka otključana. Naravno k’o za inat, nađoh jednog. Vlasnik i nije imao razloga da ga zaključava, ko bi ga i ukrao. Odmah je smestih na zadnje sedište.
– Vau, kako ti je dobar ovaj auto!
Ne da je bila pijana, nego se uletvila do kraja. Verovatno sam joj i ja izgledao k’o Bred Pit. A da se ja pitam, onog bolesnika što je konstruisao juga, treba komisijski pretući na sred Terazija. Polomih se nameštajući se pored nje. Zatvorih vrata i nastade mrak. Ko bi rekao, ono svetlo još radi!
– Ej, gde si nestao, sad ne mogu da te vidim.
– Pa to i jeste cilj, ovde i treba da bude mračno. Nećeš valjda da svi gledaju šta to radimo.
– A šta mi to radimo?
– Sve ono što hoćeš.
Malecka je polako dolazila sebi.
– Ti si se baš žestoko napila. Jesu li ti ono matorci pored tebe?
– Jesu, a što pitaš?
– Oni se ne bune zbog toga?
– Šta imaju i da se bune kad nemaju pojma. Celo veče pijem bambus i đus-vodku. Oni gledaju u gornji kraj, a ja dolivam.
Kad bi se nasmejala, osvetljavala bi celo auto onim svojim belim zubima.
– Hajde reci mi opet, šta mi to ovde radimo?
Umesto da joj odgovorim, privukoh je snažno i poljubih. Na moje iznenađenje, ne da se nije bunila, već navali lavovski na mene. Vodila je igru. Grickala mi je usne, a prstima prolazila kroz kosu. Bombica, prava bombica. Dugo me je ljubila. Puštao sam rukama na volju. Šarao sam svuda po tom čvrstom telu.
– Nestaško!
Samo bi kratko procedila i nastavljala. Nije joj dugo trebalo, da pronađe moju nabreklinu. Kad me je dotakla, onako preko pantalona, kao da me pecnula struja. Rukom ga je pritiskala, dok na kraju nije otkopčala šlic. Izvukla ga napolje i vrlo nežno povlačila. Imala je male šake. Osećao sam da je jedva uspevala da ga obuhvati.
Odjednom se sklupča u ugao u skliznu nadole. Polako ga liska sa donje strane, a potom prevlači od korena do vrha. Naposletku ga usisa unutra do kraja. Majstorski je to radila, i to na tako ograničenom prostoru. Svukao sam pantalone, da i njoj i meni bude lakše. ali čim sam to uradio, prestade, i prekorači me. Sedela mi je u krilu i zverski ljubila. Bila je toliko malena, da se komotno namestila na mene. Osećao sam joj ribicu preko gaćica. Kako sam samo hteo da uđem unutra. Osetila je i ona to, ali nije se skidala.
