Radim kao profesor na jednom našem fakultetu već deset godina i sa svoje 42 godine sam jedan od mlađih profesora, redovnih, naravno. Kod nas je bilo pravilo da asistenti vode konzultacije, a mi odrađujemo predavanja, te ispitivanja. U biti, koji put smo jedva stizali odraditi sve jer je bilo još dosta posla van fakulteta na stručnim skupovima i nekakvim kolegijima.
Uglavnom, došla je sezona gripe i oba moja asistenta su se razbolila, tako da sam ja odrađivao danas konzultacije, iako sam ih skoro odgodio. Ipak je sljedeći tjedan bio ispitni rok, pa sam bio obavezan odraditi ih.
I tako sam sad sjedio u svom uredu, te sam odgovarao na upite svojih studenata i nakon 45 minuta se sve približilo kraju, pa sam malo odahnuo kad je izašlo zadnjih troje studenata, a onda sam se primio nekog posla oko jednog diplomskog, jer sam bio mentor dotičnom studentu. Uto sam začuo kucanje na vratima, pa sam nevoljko rekao:
– Naprijed.. -ušla je jedna studentica i bojažljivo mi se nasmješila, kao da grizem ili tako nešto, pa upitala..
– Oprostite profesore.. -gledala me zbunjeno i nekako preplašeno, pa nastavila- Da li još traju konzultacije?
– Hmmm.. -pogledao sam na sat, pa sam ustanovio da imam još dvadesetak minuta predviđenih za konzultacije, pa sam ju nevoljko pozvao unutra- Hajde, ima još dvadeset minuta, pa da vidimo.
Odmaknuo sam onaj diplomski i zavalio se u svoju stolicu, a mala se sjela u jednu od tri stolice ispred mog stola, pa je počela sa onim šta joj nije jasno. Iskreno, nisam ju baš ni slušao jer sam ju gledao i malo je reći, da sam uživao u onom šta sam vidio. Jer je Andreja, kako se je zvala, bila prekrasna. Duga kosa boje meda, smeđe velike oči, savršeni zubi, sise koliko sam mogao vidjeti su bile solidna trojka, a unatoč tomu što je imala poveću guzu bila je zbog visine jako sexy.
Iako sam znao da se ne možemo petljati sa studenticama i ja sam čovjek od krvi i mesa, pa mi se kurac počeo dizati od pomisli kako bih joj ga volio zabiti s guza tu na mom radnom stolu. Koliko sam bio u tim mislima dokaz je bio i to što me morala par puta zazvati, prije nego sam se trznuo:
– Profesore.. profesore! ! Profesore! !
– Khmm, da.. -malo sam zastao i pokušao se pribrati, ali izbočina na mojim hlačama je odavala gdje su mi bile misli- Gdje smo stali? -upitao sam ju, a na moje iznenađenje ona se nasmijala i samo tiho rekla..
– Vidim ja da su Vama misli malo odlutale.. -pri tome je pogledala prema mojim hlačama, pa dodala- Izgleda da je tamo gdje su Vam misli puno uzbudljivije.
– Molim? ! -shvatio sam na šta aludira, pa sam se zacrvenio, a onda sam samo tiho nastavio- Nadam se da će to ostati između nas?
– A što to profesore? -pogledala me široko raširenih očiju- Pa ‘ništa’ nije bilo između nas, iako..
– Iako? -sad sam ja upitao gledajući ju napeto.
– Paaaa.. ja ne bih imala ništa protiv da bude ‘nešto’ između nas.. osim ovog stola, naravno. -pogledala me sa širokim osmjehom dok sam ja još sjedio kao pegla za stolom, a onda sam se trgnuo i ustao, pa došao do vratiju pogledao van i vidio da nema nikoga, pa sam zatvorio i zaključao vrata, te sjeo na stol do nje.
