Nismo se često dopisivali, ali smo nekako održavali kontakt. Naša dopisivanja su bila kratka, i bila su u fazonu: „Kako si? Šta radiš? Šta ima novo?” Ja sam živela svoj život, Miloš svoj, ali smo se nalazili u tom našem mikro svetu. Mene je taj moj život vratio iz inostranstva u moj rodni grad. A i Miloš je stigao u svoj rodni grad, i tada mi se javio.
Mmmmm, Miloš mi se javio
Vraćala sam se sa bazena, bio je jako topao, pravi letnji dan. Telefon zvoni. To je Miloš. Rekao mi je da je stigao u Srbiju. Od tog trenutka, narednih sedam dana čuli smo se svakog dana. Par sati dnevno sam provodila razgovarajući sa Milošem. Naš mikro svet postao je jako zanimljiv. Pričali smo o svemu. A onda opet, kad se taj isti poziv prekine, svako je živeo svoj život. I tako nakon sedam dana Miloš dolazi da me iznenadi.
Budim se, razvlačim se po krevetu, gledam – 13 h je. Opet sam se razbila od spavanja. Mrzim to, naročito u letnjim danima. Uzimam telefon, dva propuštena poziva od Miloša i sms: „Šta radiš danas popodne, hoćeš da se čujemo oko 17 h. Jesi li slobodna?” Odgovaram: „Važi, čujemo se”. Sećam se da sam vrlo brzo otišla kod drugarice, sedele smo u njenom dvorištu, i tada me je Miloš pozvao. Mrtav hladan mi je rekao da je u mom gradu. „Krenuo sam za Beograd, treba da se vidim sa ortakom. U prolazu sam. Gladan sam, tako da možemo negde da klopamo.”
Izgledam nikad gore, ali nemam vremena za sređivanje, objasnila sam Milošu gde da me sačeka. Na sebi sam imala plavu haljinicu, koja je bila prilično stara. Ali sam se u njoj super osećala, po kući recimo. Na nogama sam imala drvene nanule sa visokom štiklom. Vezana kosa, bez grama šminke. Otišla sam samo do drugarice koja je par ulica od mene. Ali mogla sam da prođem za dnevnu varijantu. ‘Ajde, nema veze, nisam toliko strašna – govorila sam sama sebi.
Zovem taksi, i krećem ka Milošu. Po tablicama sam znala da je to njegov auto. Ulazim, pozdravljamo se, kao da se znamo čitav život. Ja pozitivno luda, on još luđi. Super energija. Obožavam pozitivne ljude. Stižemo u restoran. Miloš je baš takav kako sam ga i zamišljala. Visok 190 cm. Preplanuo od sunca. Njegovi pokreti tela su muževni, pogled oštar i spontan. Vidi se da je jako snažan i jak muškarac. Njegovo telo se najbolje može opisati na jedan prost način; kao da vidite sliku muškog tela u knjigama iz anatomije, e tako je Miloš bio građen.
I ako mislite da smo se ovog dana kresnuli, ne nismo! Ručali smo, razgovarali, smejali se, šalili. Miloš mi je rekao da za par dana ide na svoju vikendicu sa društvom. Da će biti 10-15 dana na Vlasinskom jezeru, i pozvao me je da idem i ja sa njima. Nekako sam odmah pristala na to.
Miloš je nakon nekoliko dana došao po mene, i krenuli smo put Vlasinskog jezera. Kao da mi je najbolji drug kog poznajem čitav život. Naš odnos je bio takav. Nije me ni pipnuo. Stižemo tamo, njegovih 7-8 drugara, neki od njiih su poveli i svoje cure. Tu su i neke njegove drugarice. Vesela i luda ekipa. Vikendica je velika, Miloš mi je rekao da ću ja biti u jednoj sobi na spratu. Mala sobica, sa nešto starijim bračnim krevetom. Vidim da su u njoj i njegove stvari. U sobi se nalazi samo krevet. Soba je prijatna, klima uređaj radi. Dobro je, neću se kuvati.
