Iz očaja sam se pojebala sa ocem, jebemo se čitavu deceniju
Kriminalna privatizacija i stečaj učinili su svoje i direktno su se odrazili na tok moga života. I ne samo na moj, već i na živote čitave moje porodice. Sve se raspalo u trenutku.
I otac i majka radili su u tom uzornom kombinatu, otac tehnolog prehrambenog smjera, majka je radila u knjigovodstvu. Imali smo dvosoban stan u centru grada. Ja i sestra blizankinja imale smo svoju sobu, svoj mali raj. Nismo iste, ni slične, ni po čemu. Dvojajčane smo blizankinje.
Došli smo u krizu. Sestra je požurila i rodila u devetnaestoj i odmah sa partnerom otišla u Njemačku. Plakali smo, ali ispalo je da je to bila najbolja opcija.
Bili smo u kreditima, nakupili su se i računi režije. Otac je prvo prodao auto, a ubrzo je oglasio i prodaju stana. Svađali su se neprestano. Majka se spakovala i otišla prvim autobusom u Njemačku, kod moje sestre blizankinje Biljane. Pomoći će joj u čuvanju bebaća i pokušati nešto raditi dodatno.
Ostali smo ja i otac. Otac je neprestano bio zamišljen. Rekao mi je da se za deset dana moramo iseliti i da se vraćamo na selo, u roditeljsku kuću koja je pripala njemu. Bila je zarasla u šiblje i korov. Trebalo nam je pola mjeseca da sve to dovedemo u red. Nakon krečenja i unošenja namještaja iz prodatog stana kuća je bila savim OK. Na brdu je, osamljena, sa prelijepim šljivikom i desetak stabala višnje i trešnje. Bilo je i vinove loze i po pet velikih stabala domaće kruške i jabuke. Bilo je rano proljeće i otac je uz moju pomoć sve to kultivisao, orezao i uredio. Preostalo mu je novaca, kupio je drugi auto, kosačicu za travu i još neke alatke. Zatekao je rakijski kotao, servisirao ga i rekao da mu je ta vesela mašina jedini spas za preživljavanje.
Došlo je proljeće, kuća nam je blistala. Otac je dopunski nešto radio u jednoj pekari koja je pravila i kolače. Tek toliko da preživimo.
A onda maj, trešnje, pa višnje u junu. Bio je problem sve to obrati. Otac je ugovorio prodaju, ali trebalo je nabrati stotinjak kilograma trešanja. Sve više se novca slijevalo, otac je bio sve raspoloženiji, a odmah i ja.
Ljeto je poranilo, odmah s početkom mjeseca juna. Dospjele su i višnje. Trebalo je nabrati deset gajbica za pijacu i išlo je sporo dok se nismo zagrijali. Otac se raskomotio, bio je samo u šorcu i brao je višnje kao mašina. I ja sam se presvukla u šorc i majicu. Slobodnija kombinacija. U jednom trenutku sam pogledavši gore na lotre na kojima je jednom nogom stajao otac a drugom na grani višnje, boreći sa da ubere što više plodova a da ne spadne vidjela njegova krupna jaja. Visila su i bila su pozamašna. Lijepa, crvena, rasna. Letio mi je pogled, iako mu do tada nikad nisam imala ni želju ni priliku da ih vidim. A onda sam shvatila da i tata odozgo vidi moje sise na izvolte. I to i bradavice. Nešto čudno sam osjetila u grlu, ali i dole,u stomačiću i među nogama. Nemir je počeo da me obuzima.
Nekoliko sočnih prezrelih višanja palo mi je po majici,imala sam velike crvene fleke i po koži i po tkanini, ali nije mi to smetalo.