Neočekivani susret na brzinu

Jednog dana, dogovorili smo se da je povezem na posao. Kako mi je njena kuća bila na trasi ka mojoj kancelariji, rado sam se prihvatio te obaveze. Nekako potajno, oboje smo želeli nešto više.. Ali nismo bili spremni da priznamo.. Dvosmislene rečenice su vrcale od strasti čekajući da dohvate.. nešto zapaljivo.. da naprave požar ludačkih razmera.. Pojavila se, u sandalama i plavoj haljini.. uz telo.. Zagledao sam da li ću videti ima li gaćice ispod haljine. Toliko joj je savršeno stajala.. da nisam verovao da je stvarna, misleći da maštam.. Sela je u auto, prekrstila noge, haljina se povukla tek do kolena, da otkrije negovane listove.. Sjajne.. Premazane nečim što ludački privlači pažnju mojim očima.. i meni… Prokomentarisao sam da sam počastvovan, da nisam znao da ću imati čast da vozim.. Divu.. Tokom vožnje sam ispaljivao komentare i komplimente, pokušavajući da saznam njeno raspoloženje. Muž, dvoje dece, skladan brak.. Ali mi je nekako.. nešto tu.. odudaralo.. Njen um.. nesputan.. Nisam mogao da povežem sa njenom pričom.. Prosto nisam verovao da .. bi prihvatila bilo kakvu zezanciju koju smo imali do sada.. Osećao sam da ipak postoji.. još neko. u njenoj glavi. Madam Hyde… Pohvalio sam njenu.. doteranu liniju, skinula je par kg od našeg prvog susreta… I odlično joj stoji.. Nemaš pojma kako sam izgledala pre, reče i izvadi telefon.. Prebirala je po slikama i pronašla sliku sebe iz dana pre braka.. Pitao sam da mi da broj te prelepe cure.. na šta mi je odgovorila “Kretenu, pa to sam ja”, sa osmehom.. Slika u kupaćem me kupila.. Rekao sam joj da bih rado gricnuo tu curicu i da me čudi da nema ožiljke po sebi.. od ujedanja.. tog savršenog tela… Smejala se i govorila da sam lud. U nekom trenutku sam pomenuo.. možda bezobrazno.. kako su današnje žene postale samosvesne i konačno se prepustile.. sebi.. da ne bude da smo mi muški jedini koji se nekada poigraju.. sami.. Ona je rekla da to ume često da uradi.. Pogledao sam je.. Neverica.. Smeškala se.. “Pa da, šta ti misliš”, rekla je, “naravno da to radimo.. I to na nekim mestima za koja vi ne bi ni verovali da mogu da se iskoriste za to”… Razmišljao sam… Ja pomislim da sam nekad.. šašav.. sad sam siguran.. da tripujem.. Kako je u vreme godišnjih odmora grad pod manjom opsadom (čitaj gužvom) nego inače, stigli smo brže nego što smo mislili. Pozvala me na kafu.. Nisam oklevao.. Ipak moj posao.. može da sačeka.. mislio sam.. Otišli smo kod nje u firmu.. Lepo osmišljen prostor.. Njih nekolicina koji su imali veće odgovornosti od ostalih su dobili svoju kancelariju.. Tako i ona.. Donela mi je kafu, sedeo sam naspram nje.. za stolom.. pregovaračkim… Pričali smo neobavezno, komentarisali okruženje, poslove.. A meni je u glavi bila slika.. nje.. dok se igra.. masturbira… Kao grom iz vedra neba.. Izletelo mi je.. “Da li je ovo jedno od mesta na kojima se poigraš?”.. Nasmejala se.. “Pa sad nisam sama.” Dakle.. DA je odgovor. Mojoj kiti se svideo taj odgovor… Rekoh.. “Nemoj da ti ja smetam”.. Opet mi je nakačila epitet Ludaka… Odlično, pomislio sam, sa ovim nadimkom se mogu provući da lupim još poneku glupost.. “Ozbiljan sam”, ponovio sam.. “Voleo bih da gledam dok se igraš.. Makar da samo gledam”…