“Ne foliram se,” rekla sam, ali glas mi je bio tiši nego što sam želela. Pokušala sam da zvučim ozbiljno, ali moje telo me je izdavalo. Disala sam ubrzano, a moje sise su se podizale i spuštale u onoj tesnoj haljinici, što on naravno nije propustio da primeti.
Stefan je ponovo podigao ruku, ali ovog puta polako. Prsti su mu prošli preko mog struka, a onda se njegova šaka ponovo spustila na moje zategnuto dupe, čvrsto me stisnuvši. Ovog puta ga nisam lupila. Samo sam ga pogledala preko oka, grizući donju usnu.
“Vidiš da ti se sviđa,” prokomentarisao je samozadovoljno.
Ali umesto da popustim, u meni je proradio inat. Pogledala sam ga pravo u oči, a onda sam se svom snagom odgurnula od njega i te šipke.
“Misli ti šta hoćeš,” rekla sam hladno, popravljajući haljinicu, iako mi je srce i dalje ludo kucalo. “Ali ja nisam jedna od onih koje ćeš dobiti na prvu loptu u mraku. Niti ću to uraditi svom dečku na rođendanu.”
Okrenula sam se i otišla nazad prema kući, ostavljajući ga da stoji tamo, prilično zatečen. Ostatak večeri sam provela glumeći da je sve u redu, ali priznajem, misli su mi stalno bežale ka Stefanovim rukama na mom telu.
Sutradan, dok sam ležala u krevetu i listala telefon, stigla mi je poruka sa nepoznatog broja. Bio je to Stefan.
„Ej, Tamara ovde. Hteo sam samo da ti se izvinim za sinoć. Malo sam popio više, a i stvarno si izgledala neverovatno. Nisam hteo da pređem granicu, nadam se da se ne ljutiš.“
Pročitala sam poruku i nasmešila se. Izvinjavao se? E pa, ja nisam htela da se sve završi na običnom „izvini“ preko telefona. Kada sam sinoć presekla stvar, to je bilo zbog mesta i trenutka, ali želja nije nestala. Naprotiv, samo se pojačala.
„Ne primam izvinjenja preko poruka, Stefane. Ako stvarno želiš da se iskupiš, nađimo se danas u 5 u onom kafiću na kraju grada,“ odgovorila sam mu kratko.
Znala sam da moj dečko neće ništa posumnjati. Znao je da se Stefan i ja znamo iz srednje škole, pa čak i da nas neko vidi kako pijemo kafu, moglo je da prođe kao drugarsko ćaskanje bivših školaraca. Moj dečko je bio potpuno opušten i pun poverenja.
U pet sati sam ušla u kafić. Stefan je već sedeo u uglu, nervozno vrteći čašu. Kada me je ugledao u uskim farmerkama i majici koja je jasno isticala moje grudi, progutao je knedlu.
Seo je bliže nego što bi običan drug seo, a atmosfera je odmah postala naelektrisana. Izvinjenje je trajalo svega dva minuta, a onda su se pogledi ponovo spustili tamo gde ne treba…
Seli smo u separe u samom uglu kafića, gde je svetlo bilo prigušeno. Stefan je pokušavao da zvuči smireno dok je pričao, ali njegove oči su me bukvalno gutale. Ja sam se zavalila u sedište, prekrstila svoje zategnute noge i namerno se malo nagnula napred, tako da je moj dekolte došao tik ispred njega.
Dok je pričao kako mu je žao zbog sinoć, primetila sam da mu glas odjednom podrhtava, a pogled mu je stalno skretao naniže. Pogledala sam i ja.
Stefan je nosio tanke, sive trenerke. Ispod te tkanine, stvar je već bila potpuno jasna. Njegov ponos se podigao i ocrtavao se toliko očigledno da je bilo nemoguće ne primetiti ga. Bio je ogroman, uočljivo veći i deblji od onoga na šta sam navikla kod svog dečka. Ta spoznaja me je bukvalno presekla po stomaku. Osetila sam kako postajem potpuno vlažna u sekundi. Pogled na tu ogromnu izbočinu koja je pulsirala ispod trenerke izbacio me je iz koloseka.
