Bila je sveze razvedena i napaljena… Zove se Jelena. Predzadnji put sam saznao od brata da se razvela. Bio je to kratak brak od pola godine. Mladja je od mene 2 godine, plavusa, lepo gradjena, umiljatog osmeha i lepih grudi.
Kada sam stigao na rodjendan posle uobicajenih cestitanja i lepih zelja bacio sam pogled po stanu. Brat kao da je jedva cekao da mu neko pravi drustvo u picu odmah je navalio sa pricom da se valja nazdraviti, ipak je rodjendan. Nisam ni primetio kako je vreme brzo proslo i vec su neki gosti poceli da odlaze.
Iskoristio sam priliku kada mi je brat dosapnuo da ovu goscu mora da isprati, pokazujuci mi na zgodnu mamu druga mog bratanca, i poceo pricu sa Jelenom.
Odmah sam krenuo sa nekim saljivim pricama u nadi da je oraspolozim sto je posle kraceg vremena dalo rezultat. Pocela je da se smeje, bude vedrija i veselija. Doneo sam nam po jos jedno pice i tako je pocelo. Kada je brat video da sam se raspricao sa kumom u prolazu mi je namignuo i nasmejao se.
Posle dobrih sat vremena koji su protekli kao tren Jelena rece da je vreme da se krene na sta sam joj se ja ponudio, posto mi je kao usput, da je povezem. Prihvatila je uz usmeh.
Posle uobicajenog pozdravljanja i bratovog jaceg stiska ruke i osmeha nasli smo se u mom autu na beogradskim ulicama. Vozio sam polako da bi mi vreme sa Jelenom sto duze trajalo. Predlozio sam joj dok smo prolazili pored poznatog mi kafica da svratimo na po jos jedno pice sto je ona posle malo neckanja ipak prihvatila…
Kada smo stigli do njene zgrade dao sam joj broj telefona i rekao da ako se opet bude osecala neraspolozeno da se javi mozda opet uspem da joj ulepsam dan.
Tada me je pitala sta ce na to reci moja supruga ako nazove kada smo zajedno, ja sam joj objasnio u koje vreme moze da se javi a da sam sigurno sam. Na to mi je odgovorila uz osmeh da niko na prvi pogled nebi rekao da sam spreman na takve seme. Ja sam joj objasnio da prvi pogled moze da prevari pa je zato najbolje da se vidimo bar joj jednom da bude sigurna u to sto govori.
U vazduhu se osetio naboj ali nista osim razmene osmeha nije bilo.
Sutradan oko podneva mi je stigla poruka sa tekstom: ”Nemam nista protiv da mi danasnji dan bude kao i juce. Jelena”.
Nazvao sam je i brzo smo se dogovorili da se nadjemo posle posla.Jedva sam cekao da dodje kraj radnog vremena jer sam se osnovano nadao da ce mozda biti nesto od ovog susreta a i proslo je dosta vremena od kada nisam nista sa strane.
Nasli smo se na dogovorenom mestu i posle krace price predlozio sam joj da odemo na rucak, ipak idemo sa posla. Nakon rucka i setnje pored restorana rekla mi je da zeli da mi se oduzi tako sto ce mi skuvati kafu kod nje u stanu.
Odmah mi je bilo jasno sta nas ocekuje a ujedno i drago jer nisam vise u stanju da trpim ustezanja i odugovlacenja oko onoga sto je ocigledno da ce se desiti.
Posle nekih pola sata lagane voznje nasli smo se ispred njene zgrade. Usli smo u sa ukusom uredjen stan. Seo sam na trosed a ona je otisla da se presvuce.
Vratila se u kracem sorcu koji joj je pokazivao lepo oblikovanu guzu i malo siroj majici koju su sa prednje strane izdizala dva brezuljka. Samo je uz njen prelepi osmeh prosla pored dnevne sobe gde sam se ja udobno smestio i otisla u kuhinju. Vratila se uskoro uz misris tople kafe i sa dve case vina. Sela je na drugi kraj troseda. Nazdravili smo jedno drugom a ja sam dodao da vino spaja ljude i prisao joj blize. Uz osmeh je to prihvatila i ona se malo primakla meni.
