-Moramo se hitno naći, važno je, rekao mi je telefonom sestrin muž Ranko. Dođi odmah do nas.
Krenuo sam istog trena. Oni žive pedesetak kilometara od mene, u drugom gradu. Da, rekli su mi da vozim polako, da se ne brinem, da nije baš toliko veliki problem.
Zatekao sam njih dvoje, sestru i zeta. Kćerka Jana je ležala u svojoj sobi, starija Mirjana je na faksu.
-Ova mala Jana je u pitanju. Završila je srednju, nije se uspjela upisati na fakultet i sad umjesto da uči ili nešto radi ona se viđa i provodi vrijeme sa nekim dečkom, folirantom. Em neobrazovan, em grubijan , a ni porodica mu nije ništa bolja.
-Pa što ste mene zvali, šta ja tu mogu pomoći, čudio sam se.
-Možeš, povedi je kod vas nekoliko dana. I to za kaznu, bez telefona. Rekla nam je da nije zaljubljena u njega, da je on jednostavno opsjeda i da je poklekla. Bojimo se ako nastavi da se viđaju da će biti svašta, da je nećemo moći iščupati, rekli su oboje uglas i pozvali Janu.
-Ćao ujko, mogu misliti šta su ti loše ispričali o meni, rekla mi je i poljubila u obraz. Vidjelo se da je plakala.
-Ma nisu ništa loše dušo, oni su tvoji roditelji i žele ti sve najbolje. Nego lijepo se spremi i ideš sa ujakom na nekoliko dana. Ustvari ako hoćeš i duže, tebi na volju.
I bi tako, Jana se spremila i stigosmo u moj grad.
Moja Suzana upisala je stomatologiju i već se smjestila kod starije sestre u isti stan u Beogradu, tako da je Jana imala njenu sobicu.
Naš stan je jednosoban, nismo uspjeli kupiti veći, ima 43 kvadrata, a podužu trpezariju smo pregradili lamperijom i postavili vrata na oprugu. U njoj tek veći kauč i mali sto, 2 stolice. Po uglovima police i to je sve. Ja sam obično sjedio u kuhinji, odmah do tog zida od lamperije. Na jednoj letvici nedostajao je vrž, radilo se o okrugloj rupici prečnika ni dva centimetra. Zamaskirali smo ga malim goblenom, ptičica na grani.
Moja supruga Lena je odjeljenska sestra i radi u ortopedskoj bolnici i to po 24 sata.
Jana se po dolasku istuširala, malo sredila, popila sa nama kafu i povukla u sobičak. Naveče u 6 Lena je otišla na posao, poželila nam je ugodan ostanak.
Ja i Jana smo pričali skoro do ponoć, o svemu. Pričala mi je o tom neotesanku, kako ju je namamio i kako će i ona biti srećna da ga više ne viđa. I na kraju mi reče zagonetno „samo ako izdržim“, pocrvenila je, poljubila me u obraz i otišla na spavanje.
Ja sam imao svoj atelje na balkonu, radio sam slike i grafike, išlo me je, računao sam još jednu sezonu i biće novaca za veći stan, naravno kad i ovaj prodamo.
Ujutro sam ustao oko 7, skuvao sebi jaku kafu i počeo sa jutarnjim ritualom. Pomjerio sam ptičicu na goblenu ustranu i vidio da Jana spava. Tako smo ustvari uvijek provjeravali i naše obje kćerke. Bilo mi je drago da je misija sa Janom dobro počela.
Nakon pola sata začuo sam komešanje, kao da Jana krupnije diše, kao da se pomjera. Pomakao sam goblen tek malo i imao šta vidjeti.
Jednom rukom Jana mazi desnu sisu, lijepu mladu poveću dojku sa prelijepom ružičastom bradavicom. Drugu ruku zavukla je u gaćice, ali pokrivač je kvario pogled. Nisam mogao vjerovati očima.