“Bože mama, nisi stara. Ti si najljepša žena koju poznajem!” Lice mu je pocrvenjelo čim je to rekao.
“Hvala ti dušo, i ti si najljepši muškarac kojeg poznajem. Pa zašto nas dvoje zgodnih ljudi ne bismo izašli na sastanak?”
Toni je šutio nekoliko minuta.
minute, razmišljajući. Možda bi bilo dobro da izađe, pomislio je. Osim toga, mogla bi mu se skinuti s leđa zbog izlazaka. To bi mogao biti način da joj pomogne. Odjednom mu se svidjela ideja. “Pa.. u redu..pretpostavljam da bi moglo biti zabavno”, konačno reče Toni nonšalantnim tonom.
“Ne zvučiš baš uzbuđeno”, reče Suzan napućivši usne.
“Nije to”, brzo reče Toni. Ali.. ali..
“Šta nije u redu, dušo?”
“Ja ne..uh, ne znam o tim stvarima. Ja.. ja.. ja ..bih.. uh.. znaš, osjećao bih se glupo da pogriješim. To bi bilo sramotno.. sramotno”, reče Toni, mucajući u glasu.
“Ne možeš ništa učiniti da se osramotiš, dušo”, reče Suzan, nježno ga tapšući po nozi. “Hajde, obucimo se, a ti me možeš odvesti na večeru i u kino”, reče Suzan, posežući za stolom, uzimajući ključeve od auta i bacajući mu ih. “Možeš čak i voziti, ljubavniče.”
“Mamamama”, rekao je Toni, lice mu je ponovo pocrvenjelo. Međutim, ispod srama bio je uzbuđen kao nikada prije.
Dvadeset minuta kasnije, Toni je nervozno koračao po dnevnoj sobi, čekajući svoju mamu. Kad ju je vidio kako silazi niz stepenice, počeo je nešto govoriti, ali je stao usred rečenice otvorenih usta.
Suzan je preko topa nosila usku, bijelu majicu s dubokim izrezom, otkrivajući gornji dio njenih grudi, kratku crnu suknju i visoke potpetice. Mislila je da će se Toniju svidjeti odjevna kombinacija jer ju je on odabrao za nju.
“Šta nije u redu?” upitala je Suzan zabrinuta zbog izraza lica svog sina. Odjednom je pomislila da je napravila veliku grešku.
“Mama, uh, uh, izgledaš, izgledaš..” Toni je mucao pokušavajući joj reći koliko sjajno izgleda.
“Presvući ću se”, rekla je Suzan, okrećući se da se vrati gore, bojeći se da je otišla predaleko pokušavajući izgledati mlado i “zgodno”.
„Ne! Izgledaš prekrasno“, izlanuo je Toni.
Suzan se okrenula smiješeći se. „Hvala ti dušo, mislio sam da si uznemirena zbog onoga što sam obukla.“
„Vau mama, nadam se da će me neki od mojih prijatelja vidjeti s tobom. Bože, bit će tako ljubomorni!“
Suzan je osjetila kako joj srce raste od ponosa i ljubavi. „Pa, hajde da ih učinimo ljubomornima. Večeras, zašto me ne zoveš Suzan“, rekla je sa osmijehom.
„U redu, Mama.. uh, Suzan“, odgovorio je Toni. „Suzan“, ponovio je u sebi, uživajući u načinu na koji mu je njeno ime izlazilo s jezika.
Toni je pojurio do auta ispred svoje mame da otvori vrata i pusti je unutra. Dok je sjedala, Toni nije mogao a da ne pogleda u širinu njenih bedara dok joj se suknja podigla. Kada je podigao pogled, vidio je svoju mamu kako mu se smiješi. Bože, vidjela me je kako joj gledam pod suknju, pomislio je Toni. Ne mogu ni to uraditi kako treba, pomislio je, mentalno se korivši.
Dok je vozio, Toni je stalno pogledavao majčine noge. Osjetio je neko micanje među nogama i odjednom se jako zbunio.
Suzanina suknja joj je podigla noge, otkrivajući preplanula bedra. Pokušala ju je skinuti, ali su joj sportska sjedišta u autu to otežavala.
