Pre nego što je Mirjana uspela išta da kaže, Ivan je kratko presekao, “Video sam te.”
“Gde?”, upitala je Mirjana radoznalo.
“Vido sam te…tebe i…i onog tipa sa kojim si bila.” Crne slutnje su obuzele Mirjanu.
“O čemu, bre, pričaš? Koji tip?”
“Došao sam kući prošlog petka uveče, jer se Darko razboleo i nismo mogli nigde da idemo.”
“Ti si…ti si šta? Šta hoćeš da mi kažeš?”, pitala je Mirajana podižući glas.
Kada je Ivan pomislio da čuje notu prkosa u glasu svoje majke, rekao je, ”Daj, bre, kevo, vratio sam se kući, a ti i onaj mamlaz ste bili u dnevnoj na trosedu i jebavali se.” Mirjani se cela kuhinja okrenula. Morala je brzo da misli. Ovo nikako nije očekivala. Smirila se i pokušala da prikupi svaki atom snage. Znajući da je napad najbolja odbrana, zagalamila je što je jače mogla, “Ti si mene špijunirao?!”
Ivan se jetko nasmejao. “Ti meni popuješ o tome da te špijuniram, a ti se jebeš sa nekim kretenom!” “Mali, pazi šta pričaš preda mnom!”, rekla je ljutito, stavljajući ruke na struk. Pokušavala je da izigrava stenu, a u sebi se kidala. Stomak joj se vezao u čvor i nije mogla da diše. “Ti si zaista neverovatna!”
“Videla sam i ja tebe”, odvratila je Mirjana.
“Šta si videla?”
“Videla sam kako me špijuniraš, kad sam ono bila gola u svojoj sobi. Priznaješ li?”
Ivan je osetio kako su mu buknuli obrazi.
“Videla sam te i u tvojoj sobi sa mojim gaćicama. Kakav to bolesnik, perverznjak drka na prljave gaće svoje majke?”
Ivan je osetio da je sada u defanzivi. Ono što je uradio bilo je zaista perverzno i tu nema pogovora.
“Šta imaš da mi kažeš o tome, je li?”, nastavljala je napad Mirjana.
“Pa, ništa…ovaj…”, počeo je Ivan da zamuckuje. A onda je ukapirao o čemu je reč. “Čekaj, bre, malo!”, viknuo je. “Ja možda jesam drkao u tvoje gaćice i špijunirao te, ali bar nisam sisao kurčinu nekom idiotu i jebao se sa njim iza ćaletovih leđa. Šta imaš ti o tome da kažeš?”
“Ja sam tebi rekla da paziš šta pričaš”, vrisnula je nemoćno Mirjana. Znala je da je u bezizlaznoj situaciji, ali je nešto morala da pokuša.
Ivan je bio osokoljen ovim njenim jadnim izgovorom. “Mama, jesi li ti jebena pušačica?”, rekao je.
Onog sekunda kada je to pitanje napustilo njegova usta, znao je da je napravio najveću grešku svog života. Mirjana ga je tako žestoko ošamarila, da mu je skroz okrenula glavu na jednu stranu i raskrvarila donju usnu. Preko celog Ivanovog lica se jasno oslikavala Mirjanina šaka. Od jačine udarca oči su mu se napunile suzama. Otvorio je usta u šoku, ali ništa nije rekao. Naglo se okrenuo i izjurio iz kuhinje. Mirjana je bila u šoku. Nije mogla da veruje šte se sve izdešavalo. Nikada nije ni pomislila da digne ruku na svog sina. Počela je nekontrolisano da plače i strovalila se u najbližu stolicu. Jedina dobra stvar je da Branko nije u tom času bio kod kuće. Ivan je ležao na svom krevetu kada je začuo kucanje na vratima njegove sobe.
Ignorisao je to. Mirjana je pokucala ponovo, a zatim polako otvorila vrata i lagano ušla u sobu. Ivan ju je letimično pogledao i spazio da su joj oči crvene od plakanja. Okrenuo je glavu na drugu stranu i zurio u neku zamišljenu tačku na zidu. Prišla je i sela u sami ćošak Ivanovog kreveta. Obrisala je suze maramicom i posmatrala posterima prekriven zid, neprogovarajući ni reč. Mogao se samo čuti poneki njen jecaj. Konačno je prikupila hrabrosti. “Izvini”, prošaputala je. Ivan je to čuo, ali je odlučio da ništa ne progovara. Ionako nije znao šta bi rekao.
