Vera: “Katarina! Nisam ti dozvolila da pauziraš godinu dana pre nego upišeš fakultet kako bi se hvatala sa tamo nekim… devojkama! Jel to radiš uvek kada nisam kući? Koliko ovo traje? I od kada je moja ćerka lezbejka?” – govorila je, a u pauzama pila po gutljaj vina.
Uvek sam za nju bila Nina, osim kada je ljuta na mene… tada bi koristila moje puno ime i prezime.
Moja mama nije bila stroga, ali je svakako bila konzervativna i ovo je za nju sigurno bio šok. Ipak, morala sam da se držim svojih osećanja… znala sam da je napad najbolja odbrana.
Katarina: “Mama, ja imam 18 godina i mogu sama da donosim odluke. Znam da se tebi to ne sviđa ali želim da poštuješ moje izbore u životu.” – bila sam blago glasnija nego obično, i mama je tada promenila izraz lica. Nije više bila toliko ljuta.
Vera: “Ali srećo… imala si onog finog dečkića, kako se beše zvao… a da Marko. Zar nisi sa njim probala… bili ste zajedno celo leto… mislim nije ti se svidelo, ili?” – pokušavala je da shvati moju, za nju, iznenadnu privlačnost ka ženama.
Nikada nisam otvoreno pričala o seksu sa mamom. Bila sam oduvek ona osoba koja je izbegavala intimnije razgovore. Ipak, mama je zaslužila da zna.
Katarina: “Da mama! Spavala sam sa Markom… dva puta… i bilo je neprivlačno, i neprijatno. Žao mi je ali muškarci me ne zanimaju!” – bila sam direktna i potpuno iskrena.
Vera: “Nina, ali… znaš koliko sam ja želela da budeš srećna, sa velikom porodicom, decom… unucima. Žao mi je ali ne mogu ovo da prihvatim.” – ispila je čašu.
Njene reči su me veoma pogodile. Kao da nije htela da misli o mojim osećanjima već samo na sebe. Poludela sam i od besa su mi se oči napunile suzama.
Katarina: “E pa onda ne bih više da ti smetam mama!” – otrčala sam u sobu i pokupila neke najosnovnije stvari, napunila kofer i krenula iz kuće.
Vera: “Dete, stani da razgovaramo… nisam tako mislila, sačekaj…” – krenula je da me zaustavi ali sam joj se otrgla.
Katarina: “Pusti me mama… MRZIM TE!” – zalupila sam vratima i izašla.
2. TETKA
Stajala sam na autobuskoj stanici i brisala suze. Bila sam veoma ljuta. Nisam znala ni gde idem, znala sam samo da ne želim da budem blizu mame. Para sam imala tek toliko da platim kartu i morala sam brzo da mislim gde ću. Sela sam u autobus, i setila se tada moje tetke. Znala sam da bi me ona uvek primila jer me je jako volela, praktično kao svoju rođenu kćer.
Glava mi se malo ohladila i savest je počela da mi se javlja. Naravno da ja nisam mrzela svoju mamu i znala sam da su je moje reči veoma rastužile.
Pokušala sam da se saberem pre nego pokucam tetki na vrata. I tada, pre nego sam pružila ruku vrata su se otvorila. Tetka je bila u kućnom ogrtaču i uzimala je poštu iz sandučeta na vratima, kada me je ugledala.
Tanja: “Nina? Pa jesi to ti? Jaoj kakvo lepo iznenađenje!” – prišla mi je i čvrsto me zagrlila. Emocije više nisam mogla da zadržim i počela sam da plačem.
Tanja: “Jaoooj dušo, pa šta je bilo? Ajde upadaj unutra da ti teta napravi jednu kaficu i da se smiriš.” – videla je moje suze i moj kofer… shvatila je da nešto nije u redu.
