Zagledala sam se u moju sestru dok je uživala u zalogajima. Primetila je da je gledam i pogledala me je začuđeno, sva musava od torte. Bila je preslatka.
Nevena: “Šta je bilo? Znaš kako volim slatko, zato glasno mljackam.”
Mila: “Hahahaha… nije to, nego… Ništa, samo… volim te seko.” – zagrlila sam je i poljubila je u obraz.
Nevena: “Dobrooo… čudakinjo… volim i ja tebe.”
3. SJAJAN PRIZOR
Sara: “Devojkee… jeste spremne? Volela bih da ranije krenemo jer će biti gužva.” – govorila je sledeće jutro na vratima sestrine i moje sobe.
Nevena: “Mama ajde idite samo ti i Mila, ja bih ostala da završim oko jelke i ukrasa ako nemaš ništa protiv?”
Sara: “Što? Zar ti se ne sviđa jelka?”
Nevena: “Iskreno – odvratna je! Mila očigledno nema baš stila.”
Sara: “Nevenaaa…! Kako možeš tako, sestra ti se baš trudila.” – odgovorila je pomalo ljutito.
Mila: “Neka je mama. Ako zna lepše da je ukrasi neka se igra.” – ustala sam iz kreveta i presvukla se u toplu odeću pošto je napolju napadao sneg.
Volela sam novogodišnji šoping. Smejale bi se, pile toplu čokoladu u našem omiljenom kafiću i naravno kupovale brdo poklona.
Sara: “Hoćeš da kupimo Neveni nešto? Šta bi volela, šta misliš?”
Mila: “Pa znam da joj odeća više ne treba.” – nasmejale smo se ispijajući topli napitak.
Odlučile smo da joj kupimo razna mirisna ulja kako bi masaže koje je obećala mami bile lakše i udobnije. Usput i neku šminku koju voli, neke igračkice plišane koje je obožavala, iako nije htela da prizna ali sam znala da ih nije prerasla. Naravno, svratile smo i u “slatku kuću” pošto Nevena obožava slatko, prosto šta god da joj date ako ima makar malo čokolade ona će sa uživanjem sve pojesti.
*
Vratile smo se kući puni raznih kesa u rukama. Ušle smo tiho u dnevni boravak i kese su mi tada ispale iz ruku. Razlog je bio prizor koji sam ugledala. Nevena je ležala na podu pored jelke i sređivala ukrase i lampice. Bila je na stomaku a noge su joj bile potpuno razmaknute. Zbijeni beli guzovi su čvrsto sakrivali njenu malu zadnju rupicu, ali joj je ribica bila veoma vidljiva. Usnice su joj bile blago razmaknute i njen crveni ulaz u slatki kanalić se pomalo nazirao.
Sara: “Slušaj Nevena, znam da sam rekla da možeš biti gola, ali zaista malo manira ne bi bilo na odmet. Mislim, potpuno si se tu… raskrečila.” – govorila je stojeći pored mene.
Na moje razočarenje skupila je noge.
Nevena: “Izvinii mamaa… nisam vas čula da ste ušle.”
Sara: “Ajde onda, diži to dupence i pomozi nam sa ovim stvarima.”
Nevena je ustala i odmah primetila plišanog medu kako viri iz kese.
Nevena: “Bože seko, kome ste kupili ovu… smešnu igračku.”
Mila: “Ne sviđa ti se? Mislila sam da ti je poklonim za Novu… ali ako je ne želiš…?”
Izvadila ga je iz kese i malo ga pipkala osećajući njegovu mekanost.
Nevena: “Pa, mislim… i nije loš. Zadržaću ga. Nije da se ja igram sa igračkama i to… ali… poklonu se ne gleda u zube. Hvala.” – poljubila me je i pomalo veselim korakom otišla sa medom u sobu.
*
Kao po običaju to veče smo mama i ja same pravile večeru pošto kuhinja nije bilo Nevenino omiljeno mesto. Kada smo završile, servirale smo sto i pozvale je da dođe u kuhinju.
Nastavak