„Indy, ovo je fakultet, ne morate dolaziti ako nećete. Samo, na ispitu morate znati.“
„Znam to, profesore, ali ja želim biti na predavanjima, a ne želim da mislite da sam nezainteresovana.“
„Zašto je važno hoću li ja misliti da jesi ili nisi zainteresovana?“ – pokušavao sam razviti dijalog koji ne bi bio skroz služben, ali ipak na neki način u kontekstu odnosa „student-profesor“. Zapravo, jako sam želio biti sa Indy, želio sam da što duže pričamo, o bilo čemu.
„Meni je važno šta vi mislite.“ – nasmija se mangupski i pređe rukom kroz svoju divnu, dugu, valovitu kosu.
„Pa, lijepo…“ – bio sam malo zbunjen, jer sam skoro bio siguran da je Indy osjetila da fantaziram o njoj –
„Imponuje mi to što kažeš… Ali, to ne znači da smiješ biti nedisciplinovana, OK?“ – nasmijao sam se i iskoristio priliku da koliko-toliko razbijem distancu koju sam sam napravio; dotaknuo sam je vrhom kažiprsta po nosu i nasmijao se.
„Uredu, profesore, vidjet ćete da ću savladati gradivo onako kako vi želite.“ –osmijehnula se i zagrizla blago donju usnu. Crvenilo joj je preplavilo lice. Dakle… Nisam sam u svojim fantazijama, Indy ipak želi od mene isto ono što i ja od nje.
Okrenula se i pošla niz dugi hodnik. Gledao sam za njom i uživao u ljepoti njenog tijela, u guzi čije su se obline potpuno ocrtavale na uskim farmerkama. Okrenula se i zavodnički mi se osmijehnu. Osmijehnuo sam se i ja njoj, mahnuo joj i otvorio vrata učionice.
„Profesore, Indy je otišla u grad i…“ – zakikota Maja, njena kolegica sa kojom je dijelila klupu, prava mala pornićarka, nikada mi nije bilo jasno otkud ona na fakultetu. Njeno jebozovno odijevanje više je priličilo nekom turbo-folk partyu, ne obrazovnoj ustanovi. Maja… Ma koliko jebozovna bila, nisam obraćao pažnju na nju. Više je znala o dijetama, solarijumu, ko zna čemu nego bilo šta drugo. Svojim minićima, štiklama, dubokim dekolteima nastojala je skrenuti pažnju na sebe, ne samo moju. Ono što mi se kod nje sviđalo je savršeno ravan stomak i lančić na zglobu desne noge, koji joj je, valjda, bio zaštitni znak.
„Znam, Majo!“ – strogo sam je prekinuo. Nervirala me.
„Šta znate?“ – podignula je obrve i pogledala me svojim jebozovnim pogledom.
„Znam da je Indy otišla u grad.“
„A, to… Uredu!“
„A, šta bih drugo trebao znati?“ – tonom kojim sam je pitao htio sam poslati signal da ništa, osim predavanja, ne smije biti predmet komunikacije između nje i mene, Indy, ostalih studenata. Osjećao sam se kao da svi, i moje kolege i studenti, znaju da fantaziram o Indy.
„Ništa, ništa… Oprostite!“ – s poštovanjem reče Maja i to mi se, na neki način, svidjelo. Nikada mi se nije obraćala i od nje sam očekivao onaj „casualy“ odnos. Svidjelo mi se njeno „Oprostite!“
Prolazili su dani, a ja nisam prestajo da mislim o Indy… Svaki dan bih fantazirao o njoj. Energija među nama se osjećala, naš odnos bivao pomalo opušteniji. Naime, ponekad bih sjeo sa studentima da popijem kafu, redovno nastojavši da priđem grupi u kojoj je ona. Češće bismo na hodnicima razgovarali, a vremenom smo razmjenjivali „nehotične“ dodire, od kojih bih se redovno uzbuđivao i koje bih vraćao u mislima kada bih fantazirao o njoj.
