Kada tašta ostane sama, sve padne na ostatak familije. Svi troškovi i sve što treba da se uradi.
Ja sam imao tu sreću da su se žena i njen brat dobro ogranizovali oko svega, vezano za njihovu majku.
Tast je dugo bolovao, i ona se namučila oko njega. Ja sam, kao što sam i uvek bio, kvaran i čekao priliku da sa taštom ostanem sam. Da nemam prepreka.
Ona živi na preiferiji grada, i često smo joj išli u posetu sa potrebštinama iz prodavnice. Uvek ko je imao vremena.
Ona odavno nema niti normalan život niti osećaj za ostali svet. Živi u svom svetu u kome brine o svom mužu i iz toga se jedva izvukla.
A koliko je lepa žena, nemam reči da opišem. I lice i telo. Da joj pozavide mnogo mladje žene od nje. Videlo se na njoj tragova godina. Ali je ona to dobro nosila. Uvek smerna i osmehom. Dočekivala nas je uvek sa radošću. Moja deca je obožavaju. Ona im je omiljena baka.
Udovoljava svakoj želji. Ali meni je bila na pameti samo jedna želja. Kako da je imam….
I tako matora, sise su joj bile prelepe. Ocrtavale se kroz bluze koje je nosila. Ili kada se sagne da zalije cveće. Ložio sam se nanju mnogo godina. Ali nikada nisam ima hrabrosti da joj bilo šta kažem ili napravim prvi korak.
Ono što sam znao od moje žene, je da odavno nema niti sex niti muški dodir i da joj to treba.
To je provukla moje žena par puta, neobavezno kroz razgovor.
Išli smo često da je obidjemo svi zajedno. I uvek je bilo lepe klope i svega što treba. Baš kao kada se ide kod bake.
Ali ja sam je gledao drugim očima. Za mene je bila nešto više od bake moje dece. Meni je bila požuda…
Zvoni mi telefon, zove me žena.
„Ljubavi, možeš li da odeš do moje mame da joj odneseš neko čudo za prskanje voća, ne znam ni ja.“
„Pa da je zovem i pitam šta treba?“ pitao sam ženu.
„Ajde molim te ako možeš. Ne razumem šta joj treba.“ Završi razgovor.
Odmah sam je pozvao i odložio sve obaveze. Bilo je oko pola 10 ujutru.
„Gde si Gago, šta se radi? Reče mi Jovana da ti treba nešto?“
„Ih, treba, valjalo bi mi nešto za voće. Pa ako može neko da mi kupi to.“ Reče mi Gaga
„Reci tašto moja, sve šta treba, ja sam tu. Evo ostavljam posao i dolazim, samo reci.“ Rekoh joj kroz polu osmeh i ushićenje u glasu.
„E i to da čujem, da se neko raduje taštinom pozivu, haahha.“ Reče Gaga nasmejano.
„Za tebe sve Gago, pa valjda me znaš.“ Rekao sam i nadao se da će provaliti moju dvostruku misao u glasu.
„Kako da ne, ludi su zetovi za taštom“ Reče, opet kroz osmeh.
„Pa kako ko Gago, ti si dobra tašta. Zato i hoću da dodjem“
„E pa onda dobri moj, kupi mi prašak za prskanje voća i donesi. Čeka te mlad kajmak“ Znala je koliko volim mlad kajmak.
Poleteo sam iz kancelarije do prve poljoprivredne apoteke da kupim.
Kupio sam i više nego što treba, da bih što pre stigao kod nje.
Posle 15-ak minuta vožnje sam bio pred kućom. Dočekao me naš pas i ona na terasi.
„Au, ala si brz, kako bi reagovao da je nešto bitnije“ Reče mi sa rukana naslonjenim na kukove.
„Pa kako da ti kažem, za tebe sve. Vidiš i sama. Ti okom, ja skokok“ Rekoh dok sam prilazio kući.
Pozdravismo se kao i uobičajno, poljubac u obraz i zagrljaj.
Onjusio sam joj vrat dok sam je zagrlio. Mirisala je na svežinu tuša. Upravo ispod tuša, koliko sam mogao da provalim.
Dadoh joj kesu sa stvasrima koje je tražila i sedosmo na terasu.
„Žuriš na posao?“ Pitala me
„Ma jok, odjavio sam se za danas. Opušteno“
„Može onda kafa i rakijica?“
„Tvoja kafa, uvek“ Rekoh joj vedro i raspoloženo.
„E ak ne žuriš, onda ćemo polako“ Reče i lagano ode u kuću.