Vratila se posle par minuta sa kafama, rakijom i dve čašice.
„Da popijemo po jednu, valja se. Nema svako ovako dobrog zeta.“
Pomislih u sebi, bogami nema, tvoj zet bi da te ima, a to nije baš normalan zet.
Pili smo kafu i pričali. Popih dve rakijice, i ona samnom. Mene nije uhvatilo, ali po njoj bi se reklo da je malo uhvatilo. Obrazi joj se zarumeneše…
„Čudo ti da popiješ Gago, ne pamtim kada sam te video da uzmeš rakiju“ Pitao sam je.
„Pa eto, da ti pravim društvo, da ne piješ sam.“ Reče i namignu mi onako nasmejano.
Nisam hteo da dužim više, pošto se otegla priča, pa sam hteo da iskoristim priliku koja mi se ukazala, sam sam sa njom.
„Možemo li ti i ja da pričamo otvoreno, onako bez ustezanja?“ Pitao sam je.
„Naravno, pa zar to moraš da pitaš“
„Moram, nisu ovo lake teme Gago“ Rekao sam i napravio malo ozbiljniju facu.
„Au, šta je sad, jel sve u redu?“ Pitala me, ali sam bio siguran da zna u kom pravcu idem.
„Sve u redu, ne brini. Samo mi se razvezao jezik, popih dve, pa sam se opustio.“
„Nemoj da se ljutiš, što te ovo pitam. Ali mnogo me zanima, a i kopka“
„Neću, pobogu, reci?“ uzvrati mi
„Sama si ovde, godinama si bila okupirana oko Milorada. Kako izdržavaš sve to bez muške ruke?“
Ćutala je par sekundi pa rekla.
„Misliš bez muške ruke u kući ili muške ruke na meni?“ E to sam hteo da čujem
„To mislim, bez muške ruke na sebi? Ti si lepa žena, imaš prohteve, kako se boriš sa time?“
„Kako, nikako. Na početku sam sama sebi pravila užitak. Posle sam i zaboravila na sebe. Šta da radim, tako je kako je.“
„Pa nemoj tako, ima puno muškaraca slobodnih, možeš da se vidjaš sa bilo kime.“
„Eh, nije tako lako. Ovo je mala sredina. Sve se zna. Odmah bi počelo da se priča po selu. A znaš da ja to ne volim“
„Šta te briga šta će ko da kaže. Ti sebi ugodi“ Rekoh joj a već sam se vrpoljio na stolici, pošto mi je kita bila dobrano dignuta.
„Čim bi nepoznat muškarac ušao u kuću, bilo bi priče. Tako je ovde. Nije lako, veruj mi“ Reče i protrlja butinu o butinu. Meni j to bio znak da se mazi sama… Osetio sam dobre vibracije.
Rešio sam da je pitam, tj da joj kažem, pa kako bude, bude.
„Evo ja nisam nepoznat muškarac. Niko neće ništa da pomisli što sam došao kod tebe.“
Ćutala je neko vreme a pogled joj je lutao unaokolo, kao da gleda, ima li koga u blizini.
„Tačno, ali ti si mi zet, niko neće da pomisli ništa loše što si došao.“ Reče mi pomao pogubljeno.
„Pa ni ja ne mislim ništa loše da uradim Gago. Ja bih ti uradio samo nešto lepo.“ Prelomih preko jezika.
„Kako to misliš?“ Pitala me, a videlo se da cupka na stolici….
„Pa ovako. Hoćeš da udjemo u kuću sada i da vidiš da niko neće ništa loše da pomisli i ako nas vidi?“
Pitao sam je.
Dlanovima je protrljala suknju par puta i izustila.
„Pa ajde da udjemo u kuću.“ Glas joj je bio tih, pomalo uplašen. Ali je ustala i krenula unutra.
Odmah sam ustao i krenuo za njom.
Čim sam ušao zatvorio sam vrata i zaključao ih.
Kako je čula zvuk zaključavanja, zastala je.
„Zaključao si vrata?“ Pitala me, pomalo pogubljeno.
Video sam da moram da preuzmem inicijativu. Trebao je neko da je opusti.
