Od početka braka se ložim na moju taštu Danicu. I to nisam ja kriv. Ona je,
Od kako smo se upoznali video sam da me gleda drugim očima, ne samo kao zeta. Nego kao potencijalnu „žrtvu“ u krevetu.
Oduvek je bila privlačna, i kao mlada po slikama i sada kao već baka u poznim godinama.
Nisam ni ja mutav, prihvatao sam njene dvosmislene komentare i uvek odgovarao takodje dvosmisleno. Tu našu igru svi su kontali kao šalu izmedju zeta i tašte.
Volela je da ostanemo nasamo, pa bi me onda hvalila kao muškarca a ja nju kao privlačnu ženu i kako se dobro drži.
Umela je i da mi pošalje poneku poruku na viber. Kao da vidi kako sam. Da znam da misli na mene. Da me pita samo šta radim, jesam li dobro. Meni bi se odmah digao i onda bi se kuckali dokle god ona može, tj dok tast ne udje u kuću.
Čekali smo momenat da jedno od nas prelomi i da se nešto desi.
Mnogo je vremena prošlo, ali ni njena ni moja želja nisu jenjavale. I dalje sam redovno drkao na nju, maštao o njenim dobrim sisama. Šteta moja žena nije nasledila to od majke.
Dolazila je uglavnom sama kod nas u goste, pošto je tast vazda imao obaveza oko kuće i po dvorištu, a i mrzelo ga je da dolazi u Beograd.
Naša deca su bila na rekreativnoj nastavi i samo smo žena i ja bili u stanu. Najavila se ona da dolazi (nadao sam se planski, pošto smo nas dvoje sami kući) da nas vidi malo.
„Malo čudno u sred nedelje“, reče mi žena kada me je obavestila da dolazi.
Meni trnci u stomaku. Sve se nadam da je to to…
Evo ne, pokupila je žena na stanici i dodjoše.
Prihvatim joj torbe i zagrlim je za dobrodošlicu. Izljubimo se kako nam i dolikuje, kao što inače radimo.
„E vi ste mi hit, jedini zet i tašta koji se slažu“ dobaci žena dok je išla da stavi kafu.
„Pa kad mi je zet dobar, kako da ga ne volim“ Odgovori spremno Danica.
„Puti ti nju“ rekoh joj,
„Znaš ti da ja tebe volim i poštujem“ nasmejah se.
„Znam, znam…“ odgovori mi sa onim njenim osmehom koji gledam od početka.
U prevodu, znam zete šta bi ti da radiš samonm.
Priča, ručak i sve redom i onda odosmo na spavanje.
Legao sam i počeo da smišljam plan kako da je imam. Jedino sam mogao da ostanem i radim od kuće. Ili da odem i ja na posao ša da se vratim odmah.
Ovo drugo mi je bilo sigurnije.
Svi smo poranili i žena i ja se spremismo da idemo na posao.
Video sam neki čudan pogled kod nje. Nešto nije bilo kako treba… Nešto sam loše uradio.
Odvezao sam ženu na posao i krenuo ka kancelariji.
Nisam mogao da izdržim, poslao sam joj poruku odmah iz kola
„Sve ok? Nešto si mi čudna jutros?“
Odmah je odgovorila.
„Mislila sam da neću biti sama. To je samo, ništa drugo.“
„Treba ti društvo? Hoćeš da javim Milici da uzme slobodan dan i dodje ako ti je glupo da budeš sama?“ Ispipavao sam puls.
„Ih Milica, ona je dosadna više sa svojim pričama iz banke.“ Znači ja joj trebam. Tooo mi reci tašto, pomislih.
„Hoćeš ja da uzmem slobodno i vratim se?“
„E to bi bilo baš lepo od tebe“
„Samo da se pojavim u kacelariji i dolećem nazad.“
„Nije ti problem da dodješ? Da te ne ometam?“ Bila kao uvidjajna. A oboje smo znali šta sledi.
„Ču problem Danice, sa zadovoljstvom ću da se vratim da ti pravim društvo. Posao može da čeka“
„E pa baš si me obradovao, stavljam kafu još jednu da popijemo“
„Samo, šta da kažem Milici? To mi je na pameti?“
„Ne znam to, smisli ti. Muško si“ I smajli na kraju.