Braćo i sestre…» počela je Zvjezdana zajebantski govor… «Izuzetno mi je zadovoljstvo što sam primljena u vaše malo tajno bratstvo. Nadam se da nisam iznevjerila vaša očekivanja…» zezala se Zvjezdana, a zatim započela priču koju čak ni ja i Suzana nakon našeg iskustva nismo očekivali. Moja sestra Suzana – IX dio
«Čujte vas dvoje… OK, trebate paziti da vas još netko ne provali, ali se nemojte brinuti i opterećivati što se ovo među vama događa. Vas dvoje niste jedini ovakav par !» A zatim je napravila značajnu pauzu pojačavajući našu znatiželju. «Ne niste jedini… ma dajte… rade to ljudi, ali naravno da se to ne priča okolo. Moram vam reći da vas ja odlično razumijem. I meni se desilo isto… I još nekima za koje znam…»
«Šta ?! Ti i mali Pinky. Ne mogu vjerovati. Ali, on je…»
«Što je on? Klinac? Da, jeste klinac, ali nema ništa manji kurac od tvoga. I muško je.» odsječe Zvjezdana svako moje dalje čuđenje. Pinky, Zvekyn mladji brat, je bio klinac iz moje škole. Tri godine mlađi od mene. Dakle, još nije niti maturirao. Bio je simpatičan, ali nekako nervozan i svadljiv. Sve mu je smetalo i za svaku šalu na račun svoje sestre-radodajke htio se tući. I sad su mi stvari postajale jasnije.
«Da, da. Moj mali braco Pinky postao je moj ljubavnik isto kao ti Suzanin. Dobro… možda ne baš na isti način, ali na koncu se svodi na isto. Redovno se tucamo… i to mogu ti reći sve bolje. I kad nema pravih jebača, mali mi baš paše. A niti njemu nije loše…»
«Ma daj… a kako je to počelo ? Pa mi smi prošli gomilu dilema, muka i strahova dok nismo nešto uradiili, a godinama smo se šmekali i virili jedno drugom kroz ključaonicu» zainteresirala se Suzana pokazujući očigledno olakšanje spoznajom da nismo jedini razvratnici ove vrste.
«A čuj… možda sam i ja kriva. Pretjerivala s frajerima. Posebno kad su nam dolazili kući. Mali je to gledao, upoznavao ih, poslije je slušao moje urlike iz sobe. A neki od njih bili su toliki kreteni da su mu poslije pričali šta su mu sve radili sa sestrom. I onda je par puta upao u sobu usred posla. I vidio, ne…. sve je vidio. Jednom čak kako su me dva tipa nabola da nisam mogla ni mrdnuti, a on je stajao kao ukipljen i gledao kako ovi prodiru u mene i razvaljuju me. Samo se okrenuo i izašao.» pričala je Zvjezdana i povremeno potezala dobar gutljaj vina.
«Onda je prije par mjeseci prestao razgovarati sa mnom. Samo mi je rekao da me mrzi jer ga svi zajebavaju zbog mene. To mi je teško palo i pitala sam se kako da malog brata ponovo pridobijem za sebe…»
«I, naravno, kako drugačije nego na onu stvar…?» upadoh.
«Ajde, ne seri… I ti si jedva dočekao da ga zabiješ Suzani. Pa, mene si karao i glasno zamišljao da sam ti sestra. Zar nije tako bilo ? Jeste, naravno. Slično se desilo i sa Pinkijem. Jednom sam ga uhvatila kako drka. Čula sam ga još pred vratima kako dahće i izgovara moje ime… «… puši mi Zvjezdo, puši mi ga Zvjezdana…»
Naglo sam ušla u sobu i zatekla ga s kurcem u ruci. Oko njega je bio moj sexi veš i moje slike s plaže. U toplesu, tangama… baš sam dobra na tim slikama… i drkao je. U prvi tren sam zagalamila na njega u stilu «sram te bilo, što to radiš, šta će ti moj veš i moje slike…. ja sam ti sestra…», a onda sam shvatila da ustvari serem. Ja sam bila kriva za sve njegove frustracije. Probijao se kroz pubertet, a sestra mu je bila… jel, hm… što sam ja zapravo. Volim se tucati ko svaka zdrava ženska, ne.»