-Tata,Sandra nije djevojka sa kojom imam ozbiljne namjere. Jednostavno se zezamo, da nisam sam u društvu, da se nakon susreta sa njom pokušam skoncentrisati za ispite,ali više ne ide.Ne osjećam ništa prema njoj, a nemam joj snage to reći. Ovo mi je ničim izazvan jedno popodne rekao moj sin Marko, inače student mendžmenta na obližnjem koledžu.
Razmišljao sam o toj izjavi, šta ga je navelo da mi to ispriča. Sandra je bila lijepa djevojka, zgodna, izazovna, ali čini se daleko iskusnija od Marka. Pošla je na fakultet i odustala, radila je povremeno u nekoliko obližnjih trafika i prodavnica. Oduvijek sam bio liberalan prema njima. Kad god bi Sandra došla u stan tražio sam izgovor i išao u grad. Birali su termine kad mi supruga radi drugu smjenu u lokalnoj bolnici. Cijenio sam kod Sandre njenu ljubaznost, učtivost i obzir prema starijim ljudima. Bar na prvi pogled. Ali stalno me je kopkalo šta je Marko želio da kaže sa tih nekoliko rečenica.
Bio je avgust, upekla vrelina. Izležavao sam se uz hladno pivo i neke sedmične novine. Marko je uzeo automobil i rekao mi da će sa drugom na dva dana na turnir u malom fudbalu u susjedni grad. Nisam mu povjerovao, pomislio sam da će i Sandra poći sa njim. Brižljivo je spakovao fudbalsku opremu, pozdravio se samnom i krenuo. Supruga je radila svoju drugu smjenu, a ja sam lješkario i mislio šta se dešava sa Markom. U tom razmišljanju prekide me zvono. Otvorio sam vrata i ugledao uplakanu Sandru.
-Šta je bilo, da se nije štogod desilo Marku, bila je moja prva pomisao.
-Ma nije ništa ozbiljno što se vas tiče, ali jeste kad sam ja u pitanju. Slagao mi je da se odvezao na fudbalski turnir, a ustvari saznala sam da je otišao na dva –tri dana sa jednom rospijom iz komšiluka. Štaviše , može mu majka biti, rekla je utučeno Sandra.
-Sjedi dijete, ne mora značiti da je tako, pokušao sam je utješiti.
-Jeste, sto posto, odgovorila je. A ne znam šta hoće više od mene. Ispunjavam mu sve želje, počeli smo se dobro slagati u svakom pogledu i on tako,kazala je dolazeći polako u normalu.
Poslužio sam je sokom, nasuo sebi hladno pivo i rekao:-Sandra ako znaš da je sa drugom , odluči. Najbolje je onda da se ne zavlačite u dublje probleme i svako na svoju stranu. Jer, ako je to sada, šta će biti za deset ili dvadeset godina. Uostalom ti si jako lijepa i zgodna djevojka i zaslužuješ još bolje mladiće nego što je Marko. Nasmijala se i blago me udarila po ruci. Znao sam da je kraj među njima, znao sam da je moj Marko u nestalnoj vezi, ali sam osjetio da joj gode komplimenti. Ušao sam joj pod kožu.
-Pa draga moja Sandrice, pogledaj malo oko sebe. Ponašaj se i ti slobodnije. Znaš i sama da si zgodnija od većine djevojaka,imaš sve na sebi što muškarci žele i ne vidim u čemu je problem.
-A šta to imam, čika Miloše, upitala me vidno raspoloženija.
-Pa nemoj da ti opisujem, ali već znaš.
-Opišite molim vas, insistirala je.
-Pa kad već hoćeš, ljupka si, imaš prelijepo lice, zgodna si, grudi su ti za desetku, struk, noge, guza, baš sve je na tebi za najvišu ocjenu.
Dobra