Udala sam se tek što sam napunila osamnaest godina ostvarujući svoj i san svih devojaka iz moga kraja u brdima iznad Drine.Isprosili su me u Srbiju. Tako je od vajkada, a naročito od kako su se iz ovoga kraja, sedamdesetih godina ljudi počeli iseljavati u potrazi za lakšim životom u predgrađa Šapca, Valjeva ili Loznice. Prodavali su sve i odlazili, vraćajući se retko u posete rođacima, na sahrane i vašare da pronađu udavače za svoje sinove. Meni je zapao Sredoje, sitan, bledunjav, visokih zalizaka, još malo pa ćelav. Završio je neku višu pravnu školu, imao dobar posao u velikoj firmi u Valjevu, vozio je Ladu.
Hrabro sam zakoračila u novi svet, mlada, visoka, jaka, baš kakvu su tražili. Naime, u njihovoj porodici su sve žene bile takve jer su samo one mogle da rade najteže fizičke poslove i nose breme kućevnih obaveza na svojim plećima dok im muževi, uglavnom građevinci zidaju svugde po Srbiji.
U prvih pet godina braka sam rodila dvoje dece ( sina i ćerku) završila večernju školu za krojače, stekla nove prijateljice.Sredoje je bio vredan i uspešan, napredovao je na poslu, postao neki šef ( direktor Službe zajedničkih poslova ili tako nešto), uzidali smo novu kuću na placu pored kuće njegovih roditelja, staru Ladu specijal zamenili za novu Rivu, svakog leta pola godišnjeg odmora provodili u Bosni kod mojih a drugu polovinu u Makarskoj, gde je bilo odmaralište njegove firme.
Sredoje je puno radio, često je izlazio iz kuće kasno uveče, na neke sednice i kojekakve sastanke sindikata, partije, komiteta. Dolazio je umoran, nervozan. Istina, svoje bračne dužnosti je ispunjavao redovno, bar jednom u deset dana. Malo bi me mazio po grudima i stomaku, zavlačio bi mi ruku pod spavaćicu, širio mi noge, penjao se i …tako. Mislim , tada nisam imala baš nekog iskustva, on se nije mnogo trudio da me poduči, trpao ga je, gurao i vadio, taman kad bi se i meni malo osladilo, kad bi mi stomak zaigrao i neka vatra udarila vadio ga je, stenjao, drhtao i zalivao me po stomaku. Tako je to išlo, ne baš mnogo nalik na ono što sam čitala u ženskim časopisima i doživljavala u nekim slobodnijim snovima ali šta da se radi.
