Narucili smo flashu malo skupljeg vina i ubrzo smo bili usluzeni. Ivan je cesto puta prolazio pored naseg stola i cini mi se da je uvijek onako u prolazu pokusao prodrijeti pogledom duboko u moj dekolte; ili sam se ja samo nadala da je tako. Uglavnom ni ja nisam ostajala duzna, pa sam uvijek kada bi prosao pored nas „pecnula“ ga sa tim „kako je vrijedan“, kako „nema boljeg konobara u gradu..“ i sl.
Mirza je bio s one strane sanka i cesto je gledao u mom pravcu. To je bilo ocito. Ja sam se vrpoljila na stolici, nazdravljajuci s muzem sve cesce i cesce, tako da smo ubrzo narucili novu flashu vina.
Moje koketiranje s konobarima je bilo, rekla bih, sve otvorenije, pa je moj muz ubrzo poceo prigovarati da mu je sada mnogo jasnije zasto sam odabrala bas ovaj restoran, i zasto nisam htjela da idemo u neki bolji.
Iz iskustva (jer vec smo dugo u braku) znala sam da cu kod kuce dobiti dobar seks. Znala sam da je inace mog muza pomalo palilo moje koketiranje s drugim muskarcima,a i alkohol mu je uvijek pomagao da ne svrsi prerano (sto je, usput receno, njegova najveca mana, i zbog koje jako cesto njegov posao moram dovrsiti sama prstima si trljajuci klitic nakon sto bi se on ispraznio)
Kada je i druga flasha vina bila ispraznjena, sve je vec preraslo u zestoku svadju, sa malo smanjenim tonovima jer ipak nismo bili sami u restoranu.
Na poslijetku je moj muz ustao, bacio novac na stol da platim racun i rekao“Ja idem kuci, a ti, sjedi s njima!“
Naravno rekao je to dovoljno tiho da samo ja cujem. I zaista, rekavsi to, okrenuo se i izasao iz restorana.
Osjecala sam se neugodno, jer nisam bila sigurna da li su ostali culi nasu raspravu.
Minut kasnije Ivan je prisao stolu, pitao „da li ce se gospodin vracati?“ i kada je dobio negativan odgovor „pocistio“ je njegovu stranu stola. Ja sam narucila sada casu vina, odlucivsi da nakon sto je lagano ispijem i sama krenem kuci.
Posljednji gosti su ubrzo napustili restoran…
Pusila sam pretposljednju cigaretu u kutiji i polako pijuckala vino dok je Ivan pospremao ostale stolove, a Mirza pisao „knjigu sanka“ za taj dan.
Kada je Ivan zavrsio sa svojim poslom dosao je za moj stol noseci novu casu vina u ruci. „Ovo kuca casti“ rekao je blago se osmjehnuvsi.
„Uh trebala bih krenuti. Nisam mislila vise, ali ako je od tebe…“ uzvratila sam osmijeh.
„Ma samo sjedi. Pa ne dolazis ti nama svaki dan.“ Vise me nije persirao kao sto je cinio kada je tu bio moj muz.
Gledala sam njegova snazna ledja i zavodljivu guzu dok je koracao prema ulaznim vratima restorana, ubacio kljuc u bravu, zakljucao i ostavivsi kljuc u bravi vratio se pomoci Mirzi za sankom.
Kada je i nova casa vina ostala prazna, ustala sam i nesigurnim koracima krenula prema sanku.
„E, koliko ima da platim?“ upitala sam.
Dali su mi racun i ja sam iz malene torbice izvadila novac koji mi je muz bacio na stol i platila.
„Hoces li popiti s nama jos jednu?“ ovog puta ja placam, rekao je Mirza.
„Ma ne, hvala. Vec ste me pocastili“
„Ah to je Ivan castio. Sada je red na mene. Nadam se da neces odbiti. Zaista bih se naljutio…“ insistirao je.
„Pa ako je tako..“ nisam ni izgovorila do kraja a Mirza je vec punio casu crvenom tekucinom.
Njih dvojica su uzeli po pivo.
Mirza je i dalje bio naspram mene – s one strane sanka, dok je Ivan obisao sank i stao tik do mene, naslonivsi se desnim laktom na njega.
„Lijepa haljina.“ rekao je.
„O hvala. Imam je vec dugo, ali nisam bas imala mnogo prilika u zivotu da je obucem.“ uzvratila sam pomalo sjetno.
„Nego,mislim da bi bilo bolje da podjemo gore na sprat. Kroz staklo se sve vidi pa ne bih zelio da mi neki pijanac navrati u ovo doba i lupa da mu otvorim da popije jos koje pice.“ predlozio je je Ivan.
Mirza ga je pogledao i cinilo mi se da mu se u uglu usana pojavio neki cudan osmijeh.
„Da, slazem se“ klimnuo je glavom.
„Kako zelite“ rekla sam. Dohvatila svoju casu i krenula uz stepenice. Odlucila sam ispiti ovu casu vina i ispusiti onu jos jednu cigaretu koja mi je preostala i krenuti kuci.
Stajala sam ispod prigusenih svjetala cekajuci barem minut njih dvojicu, a onda su se pojavili.
Zacudilo me zasto i svoje pice nisu ponijeli sa sobom, te sam upitala „A pivo?“
Kao da ih je malo zbunilo moje pitanje, to jest kao da su tek sada pokusali smisliti odgovor na njega.
Ivan je prvi progovorio. „Danas smo imali mnogo posla, i nije nam bas do pica, ali bi se voljeli opustiti…na jedan bolji nacin.“
